Opštinske novine
80
није у ком је пре била књажеска канцеларија, а пошто је у овогодишњем буџету опредељено 10.000 талира за ново зданије књигопечатње, то да се држи лицитација, на »ојој да се грађење зданија за књигопечатњу и апотеку уступи најјевтинијем." Међутим, (решењем! ВН 899 од 26 јуна 1845 подизање нове зграде за штампарију и апотеку одложено је ,,донде док са право сепствености 10не земље на коју књаз Милош сада претензију чини надлежним путем не иследи и не докаже." Нова зграда је, дакле, требало да буде на истом месту на коме ое већ штампарија налазила. Израђен је нов предрачун и по њему би подизање зграде коштало 36.714.20 фор. ср. Са сеобом се ипак натезало. У згради, у коју треба да се уоели, већ су се налазјиле „две клерикалне класе" зато је решено да се у ходнику испод „мердевина" још једна соба направи. Кнез је то одобрио 16 јуна 1845. Штампарија се је преселила у времену између 1 јула и 1 септембра 1845. У дотадању штампарску зграду уселило се Трговачко училиште. Решењем ВН 1488 од 13 септембра 1845 одлучено је: „Да се поменуте класе трговачког училишта за време сместе у ово зданије где је
тинографија правитељствена, пре него што је у стари конак премештена, постојала и радила." Сеоба ни ондашње штампарије није била баш тако лака ствар. Она је имала оделеша: слагачко, машинско, словоливачко, књиговезачко а од 11845 и литографско. Министарство просвете актом од 7-ХИ-1844 известило је Савет како је расписало конкурс за једног каменоресца, па тражи да се истом определи плата у 600 талира годишње а за набавку машина да се одобри кредит у 100 талира. Литографско оделење имало је да израђује „мапе, земљовиде и разне образе из јестествене историје, земљоделија, физике итд." Од интереса је и ова чињеница која се одвоси на прву нашу штампарију: Министарство просвете актом од 3 марта 1839 наредило је истој да узме у штампу одговор Јована Хаџића Вуку Караџићу „и да шест штампаних примерака пошље Попечитељству и да то убудуће редовно чини за сваку штампану ствар." Штампарија најзад долази до своје зграде И последњи пут, 13 маја 1846, Министарство просвете актом бр. 893 саопштава Држ. савету како је „типографији »емогуће обстати
Нова зграда Државне штампарије на Сењаку