Opštinske novine

96

Београдске општинске новине

— А, да ли су га родитељи пустили? — А, шта је рекла војска?... Исти интерес изазива и слика малог бацача бомби, документарни акварел сликара Гуљевића. С великим пијететом слуша Кнежевић тумачење наредбе команданта Гавриловића и тумачење у вези с позивом генерала Гоглије да се Београд преда без боја. У Земунском одељењу опет Кнежевић поставља питања која доказују његову развијеност, његов интерес за све што гледа: —Да ли се сад становништво града Земуна убраја у становништво града Београда? Слике земунских претседника и слике ко;,е приказују велику еволуцију Земуна после рата привлаче велику пажњу. — Врло се радује.м што сам све ово видео! С тим речима млади Кнежевић, увек једнако пажљив, излази из Градског музеја и упућује се према Дечјој и Омладинској читаоници. Читаоци Га гледају, сретни и задовољни што Га виде у својој Читаоници. Разгледамо књиге. Скоро свака Му је позната, и наше и стране. Једна књижица Га нарочито занима — нова књижица Мате Ловрака „Срећна Земља" (изд. књижаре „Славија", Нови сад 1940). — То је књига писца који је писао књигу „Деца великог села". — О, знам, знам. А ево и Молнара. Како је тужна Немечекова смрт. Било је то у блзскопу. — Јест, јест.

— Имате много енглеских књига. Енглеске књиге су добре и лепе. Улазимо у редакцију „Зидних новина". — Имате ли који број готов? — Јест, на зиду је. — О, па ови цртежи су лепи. Ту је и млади сликар, али се Кнежевић већ жури и прегледа даље књиге које деца највише читају. Занима Га да ли се деца интересују за књигу. Кажемо Му да је интерес велики и да деца нарочито желе да њихова Библиотека што пре добије све добре књиге које изађу. Из Дечје и Омладинске библиотеке идемо у Галерију слика. Ту се Кнежевић интересује за све слике, нарочито за слике свог професора ак. сликара Петровића. Велико допадање изазивају слике Ајвазовског. —10Ведар, како је дошао, тако је и напустио Дом. Брзо, брзо силазио је низ степенице. Сви су Га испратили. Своју малу руку пружа најпре претседнику г. Томићу, затим: редом свима, проф. г. Радонићу, већнику г. Швабићу. Симпатлчни потпис у Спомен књизи Дома остаће једна лепа успомена, као и срдачне симпатије које је освојио на први поглед и које су биле све веће што смо Га дуже гледали и слушали. Дф М. И. А.