Opštinske novine

БЕОГРААСКЕ Бр 2 ОПУТИНСКЕ НОСзИНЕ 1941

Чланци и сшудије Проблем изградње насеобина у нашој престоници

Док у напреднијим државама видимо, да је станбени проблем социјално слабих и незбринутих слојева друштва у привредним центрима сматран за најактуелнији социјални, комунални, па чак и државни проблем, који је послсрагно време избацило на порвшину, па се решавању тога проблема пристулило са оном озбиљношЦу, коју оно по замаш ,Н10Сти заиста ;и заслужује, у нашој престоници се може констатовати једна сасвим изнимна појава. Због многобројних пречих !Потреба1 у обнаељању ратом опустошене земље, 1ни наша престоница »ије стигла, да у решавању проблема насељавања пође пуном снагом и изведе на чистину једно, са општег социјалног м култур^ног гледишта, та«о важно питање. Може се ре-ки, и после толико протеклог времена, да је наша престоница по овом питању тек на почетку почвтка. Приватна иницијатива и само,помо+!, којој је било силом лрилика препуштено доеада решавање овог еажног проблема, није могла такође показати резултате смишљеног планоког рада и орга«,изације. Она је шта в,ише компликовала цело литање, остављајуКи на решење меродавном форуму не само стварање нових насеобина, него и расплитање замршених питања приватно-праене природе. Насеобине као „Јатагзн Мала", „Пиштољ АЛала", даље на Макишу и т. д., које су изникле ,на очима и чак потпором власти, резултати су и израз свих ,не,да-ка послератних, које се нису могле или нису умеле како треба до данас санирати. И амо су оне по општем схватању, ругобе у сваком погледу за нашу престоницу, ипак претстављају извесну вредност, у размери утрошеног рада, материјала и капитала од стране у ве^ини сиромашне класе нашег друштва. Настало је дакле силом прилика отворено стање укрштених интереса, које треба довести у склад, када се жели и хоће коренито и дефинитивно решити питање једног постоје^ег насеља. Проблем, дакле, није ни лак ни прост, а решавање његово изискује много напора и одлучне воље. Станбени проблем је уопште у нашим градовима па и нашој престоници послератно чедо. Изазвало га је огромно пове-Нање становништва, које је тражило нове изворе зараде и егзистенције у предоатним центрима. Код варошког стано1вн,и,ка станарина претставља најважнији елеменат животног стандарда, јер од ње зависи шта -Ке и колико остати од зараде за живот и

оджање 1породи'це. Није данас никакво чудо да регулисање станбеног пита.ња засеца у сам живот нашега друштва и постаје за њега животно питање. Оно задире у интересе породице, а оскудица станоеа приморава да се сдржава на дневном реду. Да 5и се стало на пут овом социјалном злу, да б 'И се оно могло пра ,вИ 'Лно решавати, истиче се као непосредна ,и наухитнија потреба стварање што ве-Кег броја добрих и јевтиних станова, чиме ће се покрити не само стварна и акутна потреба за новим становима, већ се од тота може очекивати и што скорије опадање цене станова. Решење овог питања свакако условљује земљиште и но^вац. Високе цене земљишта као и коштање грађења у центру вароши изискује такво улагање капитала да се и не помишља на овакво решење питања, Стога се набављање земљишта мора потражити на периферији, где је земљиште знатно јевтиније, погодније за изграђивање, пројектовање улица, уређење сао^ браКаја итд. Ипак, без сваке сумње, набављање и овог земљишта, као и подизање потребних домова, може се извршити са успехом само онда ако се има на расположењу знатан капитал. Стога за остварење овог услова мора у акцију ступ-ити држава, која је по својој моКи капитала позвана да проведе и изврши одредбе сваке материје која додирује породицу а понајпредомове, чврсте подлоге домаКег живота, главне стубове, који носз нашу целу државу и друштвену зграду. Њој лежи у интересу решење овог питања и само она може културним и санитарним интересима становника одговорити и тако себе одржати на нивоу једне културне, модерне, савремене држаее. Специјално за нашу престоницу мора се узети у обзир комбинација изград.ње неколико насеобина у разним крајевима Беотрада. Зато се постаеља питање: шта све и како треба припремити што је потребно за извођење праеилно утврђеног посла? Збрисати „Јатаган малу" и друга ,,,дивља" н.асеља у једном потезу немогуКе је док није спремљен кров за њихове становнике. Значи, да се најбже може доКи до циља ако се дислокација изврши у неколико изграђених насеобина, Свака насеобина сама по себи изискује једну озбиљну студију. Економска и техничка осно-

ч