Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'

Број 33

Последњи дани превратничке владе генерала Симовића

Рим, 14 маја (ДНБ) „Ђорнале д Италнја" доноси интересантан специјалан нзвештај о догађајима у круговима владе у Југославији на дан слома. Дан пре избијања непријатељстава генерал Симовић је наредио да влада пође у Врњачку Бању. Први немачки ваздушни напад, који је Београд погодио у његовим најосетљивијим деловима, изазвао је неописиву панику. Чланови кабинета, у тренутку првог ваздушног напада, нису били на окупу. Српски министри, међу њима и генерал Симовић, налазили су се у својим вилама у периферијским квартовима Београда. Хрватски министри насупрот налазили су се у њиховим сталним боравиштима, у непосредној близини железничке станице, у хотелу „Бристолу". Мачек са своје стране, како то извештава секретар његовог министарства, ћутећи је саслушао одбачене предлоге о којима су разговарали његови министарски другови, после чега је одлучио да потражи Симовића, али у томе није успео пошто га је спречно други немачки ваздушни напад. Најзад, хрватски министри састали су се у кући једнога пријатеља на Дедињу, где је Мачек, седећи на прагу склоништа, одржао неку врсту мнннстарске седнице на којој је одлучено да се продужи са бекством у правцу Авале, за коју се сматрало да пружа релативну заштиту, пошто се тамо налази споменик Незнаног Јунака. У Тополи, где се налази Маузолеј династије Карађорђевића, колона министара у бекству сазнала је, да су немачки тенкови већ дубоко продрлн у Србију. Захваћени паником, чланови владе наставили су са бекством и провели ноћ у Чачку, где се седи министар иностраних послова Нинчић састао са избеглицама. После поноћи изгледало је као да би кабинет могао да настави са радом. Стигла је хитна вест из главие команде да се млади Крал> налазн у Зворнику. Међутим остале курирске вести биле су толико коифузне, да је Мачек сматрао за потребно да сазове своје хрватске министарске колеге, који су одлучили да владу препусте њено.ј судбини. У току жестоке препирке Мачек је успео да побегне својим аутомобилом. Остали хрватски министри били су од стране српских министара смаМинистарски савет усвојио извештај Дарлана Виши, 14 маја (ДНБ) Објављено је службено саопштење у коме се вели: Данас пре подне у 11 сати састао се на седницу министарски савет под претседништвом државног поглавара маршала г. Петена. Министарски савет саслушао је извештај адмирала г. Дарлана и једногласно је усвојио тај извештај. Ускоро ће се запазити резултати овог састанка министарског савета. Бивши министар протеран из Вишиа Виши, 14 маја (ДНБ) Оллуком надлежне полнцијске власти протеран је из Вишија сенатор г. Албер Маје, некадашњи министар унутрашњих послова у влади Тардијеа, а доцније главни инспектор друмске мреже Тврди се да је до овог протеривања дошло због тога шго је Маје говорио увредљивим тоном о државном поглавару маршалу г. Петену. Хаифа пуна рањеника Бејрут, 14 маја (ДНБ) Према вестима из Хаифе у тамошњу луку упловило је више бродова који су препуни рањеника који припадају аустралијским трупама. У војној болници у Хаифи налази се око 3.000 рањеника. Како се даље сазнаје из Каира, тамошње болнице препуне су рањеннка. Због тога египатска влада је донела одлуку да се реквирирају многе зграде које бн биле подесне да се употребе као болнице. трани као заробљеници и били су стављени под војничку присмотру. У међувремену Симовић је из Ковиљаче, где се тада налазио, наредио члановима владе да крену у Пале код Сарајева, где се налазе врховна команда и млади Краљ и где су чланови владе 10 априла одиста и стигли. У Хан Пијеску сусрели су Краља, који је био апатичан према свему ономе што се око њега дешава. У Палама хрватски министри Мачек и Андрес замењени су англофилима Савом Косановићем и Крњевићем. За време боравка у Палама стигле су и вести о страховитом поразу. Под притиском оваквих вести босански министар Куленовић 12 априла захтевао је обустављање непријатељства, пошто као Босанац није могао да подноси да његова земља постане поприште борби, које је заподела „полудела" група генерала. Изјаве Куленовића наишле су на подршку хрватских министара, као и Нинчића, док су се Симовић и Краљ изјаснили против. И док је још трајала ова препирка, стигла је и вест о уласку Италијана дуж далматинске обале. Симовић н генерали у Котору, као и генерали из врховне команде уверавали су међутим, да се енглеске војне снаге већ искрцавају у Боки Которској.. Али увече тога дана они су саопштили члановима владе да је слом непосредан. Разним и још постојећим борбеним јединицама издата је заповест да саме на своју руку а без општег операционог плана продуже борбу, како би се, како је сам Симовић цинично морао признати омогућио спас Краља и владе. Тринаестог априла Краљ Петар П и дипломатски кор кренуо је за манастир Острог. Четрнаестог априла млади Краљ, у пратњи свог главног ађутанта и бритаиског аташеа ваздухопловства, одлетео је из Никшића за Грчку.

Недељни преглед операција према приказу др, х, к. геиерала Глез фон Хорстенау војног сарадника ДНБ-а

Берлин, 14 маја (ДНБ) Пораз брнтанског експедниионог корпуса у Грчкој по својим последицама значи осетно погоршавање н угрожавање енглеске стратегиске снтуације у Средоземном Мору. Запоседањем Острва Митилене, Хиоса и Самоса пале су у руке сила осовине све војнички значајне стратешке базе у Егејском Мору. Истовремено тим је успостављена и веза са италнјанским базама на Додеканезу, и на тај начин створен је у Јегејском Мору и један чврсто повезани одбранбенн фронт против британске морнарице. Осим тога знатно су се побољшали н географскн услови у погледу акцнје немачког ваздухопловства против источног дела Средоземног Мора н североафричких пристанншта. Например, удаљеност од Тобрука смањила се сада са хиљаду на округло 550 километара. После свог тешког пораза у Грчкој, Енглеска сада настоји да свим средствима одржи своје положаје у Северној Афрнци. Због тога је сасвнм разумљиво што Британцн тако упорно бране њихову последњу базу у Киренаици, Тобрук. Међутнм, захваљујући сјајној и неодољивој акцији немачких борбених и јуришних авиона, пошло је за руком немачко-италијанским снагама да, упркос жестоког отпора Енглеза, продру у спољна утврђења око Тобрука. Сви противнапади, које су Енглези предузимали из Тобрука, одбијени су уз тешке губитке по непријатеља. Борба против британског бродовља настављена је и у прошлој недељн са великнм успехом. Немачке подморнице потопиле су укупно 79.750 тона трговачког бродовља натовареног ратним материјалом. Ваздухопловство је у енглеским водама уништило трговачког бродовља са укупно 56.000 тона, два разарача, једну подморницу, један извиђачки брод и један брзн борбенн чамац. Осим тога тешко је оштећено 26 великнх трговачких бродова и два транспортна брода, тако да се може рачунати са губитком још већег броја бродова. Борба на Атлантику у прошлој недељи нарочито је јако појачана нападнма немачког ваздухопловства на британска пристаништа. После тешких удараца које је немачко ваздухопловство у месецу априлу нанело Лондону, пристанишна постројења главног енглеског града нарочито су тешко нападнута у ноћи између 10 и 11 маја,

Разговор на енглескоЈ обали

„Тамо на другој страни је наша л»убд>ена Америка. нас раздваја то је Океан! 44 „и немачке подморнице, Лорде!"

Једино што

када је неколнко стотина борбених авиона у непрекидним нападииа бапило огромне количине експлозива на најважннје циљеве у Лондону. После потпуног уништења Плимута главни напади немачког ваздухопловства у прошлој недељн бнли су управљени на пристаништа Ливерпул, Белфаст, Хал и Глазгов. Приликом ових напада нису уништенн само центри британске бродоградилишне индустрије, већ и сва важна складишта и претоварна постројења. Затим се у извештају истичу неминовне последнце свега овог по снабдевање Велике Британнје. Поводом случаја Рудолфа Хеса Берлин, 14 маја (ДНБ) ДНБ објављује следећу информацију: Као што се сазнаје у упућеннм круговима, пре но што је авионом кренуо за Енглеску, Рудолф Хес је оставио доста обнмне забелешке. Из ових забележака внди се да је Хес веровао да ће битн у стању да властитом нницнјативом омогући споразумни мир нзмеђу Немачке и Енглеске, ако би му пошло за руком да „обавестн Енглеску о истинитом стању ствари". Побуде за његов поступак, који се, с обзиром на потпуно несхватање стварних могућности и с обзиром на начин како је тај покушај изведен, може објаснити само и једно постојањем болесннх уображења, — изгледа да су потекле у првом реду из општих хуманитарних осећаја, којима је он био нарочнто приступачан због тога што је н физнчки тешко боловао. Као што је природно, Рудолф Хес није био упућен у смерове немачке Врховне команде у које се, као пгго је познато, упућује само нзвестан најужи круг од неколико лица. С друге стране, био је довољно обавештен да би могао да стекне убеђење да се немачко-енглески рат мора наставити до краја, па ма ко притекао у помоћ Енглеској у даљем току борбе н да тај рат мора да се заврши не само поразом, већ н уништењем. Енглеске. Знао је да Енглеска полазн са погрешних претпоставки не само прн проценн немачке војне снаге, већ н прн оценн привредних и уопште унутрашњих прилика у Немачкој. Из његових забележака јасно се види да је Рудолф Хес бно мишљења да се рат и даље наставља само н једнно због тога што Черчил и његова клика обмањују енглеску јавност. Та клика, написао је у једној својој забелешци, једннн је чннилац који омета успоставу мира у свету, што, додаје, мора повући за собом страшне последице за људе који живе на Британском Острву. Као што је већ напоменуто, Хес је веровао да би било могуће убедити Енглеску у махнитост рада и држања њених садашњих водећих људи, ако би њему, Хесу, пошло за руком да обавестн друге енглеске личности о стварном стању. Као личност подесну у ту сврху сматрао је лорда Хамилтона, са којим се очигледно био упознао приликом Олимпијаде 1936. Стварно он је скочио са авнона баш у близини имања лорда Хамилтона, пошто му је било нестало бензина. Очнгледно је веровао да лорд Хамилтон и његови познаници располажу са довољно утицаја потребног за циљ за којим је ишао. Хес је сматрао, да је свако објашњавање са Черчнлом беспредметно, јер је изрично напоменуо да ни у ком случају не жели да говори са самим британскнм миннстром претседником. Као што се даље види из забележака Рудолфа Хеса, он је био чврсто уверен у успех своје мисије. Рачунао је с тим да ће се можда већ за два дана вратити. Шта више, веровао је да ће му у Енглеској дати количнну бензина потребну за повратак. О својој намери није обавестио ннког, па ни своју породицу, за коју се надао да ће је убрзо опет видети.

Берлнн, 14 маја (ДНБ) У политичким круговима престонице Рајха указивали су синоћ нарочито на став у енглеском саопштењу објављеном о случају Рудолфа Хеса у коме се вели да је Хес одведен на место које се држи у најстрожој тајности, с напоменом да се ником неће допустити да посети Хеса. У поменутим круговима веле да је овај став британског саопштења нарочито интересантан, напомињући да под таквим околностима, разуме се, нико не може да провери како се са Хесом поступа и којим се методама покушава да му се евентуално изнуде неке изјаве. Према томе, додају у Берлину, с немачке стране нема могућности да се провери уколико су нстините вести које се у Лондону објављују о свему томе. Међутим, у берлинским полнтичким круговима већ сад не влада ни најмања сумња о томе да ће Черчил и његова котерија злоупотребити цео овај случај ради пропаганде најниже врсте.