Opštinske novine

ГОДИНА 59

СУБОТА, 54 МА1А 1941

БРОЈ 49

ДНЕВНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

УРВДНИШ ГВО И АДМИНИСТРАШ1А: КНЕГИЊЕ ОЛГЕ 91

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР

Немачке подморнице потопиле 110,300 тона енглеског бродовља

Берлин, 23 маја (ДНБ) Врховна команда оружане силе саопштава: Подморнице потопиле су девет непријатељских трговачких бродова са укупно 70.900 тона који су пловили у саставу конвоја намењеног Енглеској. Међу тим бродовима налазила су се три брода тенка од 8.000, 10.000 н 13.000 тона, као и брод од 7.000 тона који је био натоварен великим количинама муниције. У појединачним операцијама, подморнице су потопиле дал»их 18.000 тона. У водама западно од Африке подморнице су потопиле 21.400 тона бродовља. Тиме су подморнице за последњих неколико дана потопиле укупно 110.300 тона непријатељског бродовља. Подморница којом је командовао капетан корвете Прин није се вратила са свог последњег похода предузетог против непријатеља. Треба рачунати с тим да је та подморница изгубљена. Капетан корвете Гинтер Прин, јунак са Скапа Флоа, који је у знак признања за своје изванредне заслуге био од Вође Рајха одликован Храстовим Венцем уз Гвоздени Крст витешког реда, као и храбра посада његове подморнице и надаље ће живети у срцима свих Немаца. Као што је већ^ јављено нарочитим извештајем, војно ваздухоплов-

ство нанело је у току јучерашњег дана најтеже губитке британским поморским снагама које оперишу на источном делу Средоземног Мора. У неколико пута поновљеним смелим напалима, бомбардери и борбени авиони за обрушавање потопили су непријатељске крстарице и разараче. Осим тога постнгнути су пуни поготци бомбама на једном бојном броду и на мањим јединицама једног растуреног британског поморског одреда. Војно взздухопловство, и поред неповољних метеоролошких прилика, извршило је насилно извиђање над британском метрополом и над водама око Енглеске и уништило је један непријатељски трговачки брод од 5.000 тона. У Северној Африци разбијени су у самом зачетку британски покушаји месних испада, потпомогнути борним колима.Немачки бомбардери тукли су с добрим успехом непријатељска профијантска постројења код Тобрука. До залажења непријатељског ваздухопловства над територију Рајха није дошло. Приликом напада на раније поменути конвој нарочито су се одликовале подморнице којима командују поручник бојног брода (капитенлојтнант) Волфарт и поручник бојног брода (капитенлојтнант) Гизе.

ку и нарочито за време њиховог повлачења. Делфиии су много страдалн од смелнх галебова. Сада је почела нова фаза борбе летеће н пловеће оружане снаге: немачко-италнјанско ваздухопловство напада британску морнарицу и у Источном базену Средоземног Мора. Битка која се одиграла 21 маја и у којој је британска ескадра нмала велнке штете сведочи о крајњој енергији авијације. Сада су већ ескадрнле способне да нападају ескадре и на пучкнн: искуство славкнх битака и прет-

ходних месеци омогућује авијацији велике операцнје на већем одстојању од обала. Борба ваздухопловства н морнарице за превласт у Средоземљу је почела код обала Сицилије. Постепено се ширила зона освојена авијацијом, постепено се британска морнарица повлачила пред будном борбеном и победоносном авијацијом. Мит о британској непобедимости на мору нестаје: људи ваздуха побеђују л>уде мора. Е. М.

ДАРЛАН О СВОЈИМ РАЗГОВОРИМА СА ВОЂОМ РАЈХА ,Од исхода преговора са Немачком зависи будућност Француске" рекао је адмирал Дарлан

Галебоби протиб делфина — Од нашсг сталног војног сарадника

Ннје тајна да је отступање ГраииЈанијеве армиЈе из египатске териториЈе до граница ТриполитаниЈе било проузроковано, углавном, делатношћу британске морнарице коЈа Је у огромним силама навалила у централни део Средоземнога Мора. Омв Је у знатноЈ мери отежала везу италиЈанске метрополе са Северном Африком. Ратна флота Рима осетила је броЈну надмоћност неприЈатеља коЈи Је довукао ескадре са свих мора и океана. Чак су и топовњаче са Јан-Це-КиЈанга учествовале у борбама код БардиЈе. Долазак немачког ваздухопловства окренуо Је ситуациЈу набоље: авиони РаЈха у сарадњи са ратним бродовима Крал.евине натерали су неприЈатеља на повлачење у ваздуху, на мору, а затим и на копну, кад су моторизоване немачке јединице ступиле у деЈство на Киренаишком фронту. Авијација Је извршила низ операциЈа стратегиске важности. Први њен задатак био је — зауставити напредовање брнтанских моторизованих колона. Неколико дана бомбардовања друмова и митраљирања и задатак Је решен. Затим Је требало одузети британцима превласт на киренаишком небу. Борбе у ваздуху и систематска бомбардовања непријатељских аеродрома истерали су Јединнце британских ваздушних снага из Киренаике. Њима је преостала само могућност наЈезда са" египатских узлетишта. За време извођења тих операциЈа велика маса немачке транспортне авијаииЈе вршила је службу снабдевања трупа у Либији. Као један непрекидан лук од Сицилије до Триполитаније протегао се ред авиона са материЈалом за борбене трупе. Ловачке ескадриле су чувале таЈ аеромост од неприЈатељског напада. На тај начин било Је обезбеђено снабдевање армије мунициЈом, храном, чак и водом, толико потребном на пустињском ратишту. Кад се та армиЈа у Либији оЈачала и прешла у напад, ваздухопловство Је наЈенергичније учествовало у борбама, помажући напредовање сувоземних трупа и прекидајући неприЈатељске везе са позадином. Та офанзива немачко-италиЈанских армиЈа не би се могла остварнти да ниЈе ваздухопловство РаЈха претходно испунило Једну дужност: ослободило од бритинске морнарице централни део Средоземнога Мора и тиме омогућило непрекидност поморског саобраћаја између апенинских и либиских лука.

Ова се борба галебова против делфина, немачких авиона против британских ратних бродова састоЈала од двв дела: Немци су тукли бродове на пучини и нападали су бродове у луцн острва Малте. Малта Је ускоро изгубила значај првокласне британске базе и претворила се у несигурно уточиште за ситне ратне бродиће. Треба нмати у виду да Је Малта играла огромну улогу у саобраћају британских конвоЈа у Средоземном Мору: у Ла-Валети су се мењале гибралтарска и александриска пратња; тамо су се конвоЈи заустављали док авијација извиди могућност пролаза поред нталијанских обала; тамо су се спасавали бродови оштећени за време продора кроз централни базен Средоземља. Паралелно са смањењем сигурности Малте, смањивала се и могућност неприЈатељског крстарења у том базену и на краЈу краЈева британска флота напустила Је опасну зону и повукла се у Западне и Источне делове Средоземнога Мора. У џиновскоЈ бици ваздуха протнв мора ваздух Је победио. Упркос томе што су за ту борбу биле ангажоване веће формацнје немачко-италијанског ваздухопловства, авиЈациЈа је била у стању да води ваздушно-поморску битку и у водама Грчке. И тамо је британска морнарица прошла кроз велика искушења за време довлачења британских трупа у Грч-

Виши, 23 маја (ДНБ) Данас у 13 часова адмирал г. Дарлан одржао је преко француског радиа говор којим је обавестио народ о својим разговорима са Вођом Рајха. „Канцелар, рекао је адмирал Дарлан, није тражио да му предам нашу морнарицу. Сви знају, — а понајбоље то знају Енглези, — да Ја нашу морнарицу нећу предати никоме. „Канцелар није тражио од мене уступање какве било колонијалне територије. Исто тако није тражио од мене да објавимо рат Енглеској. А зашто би имао потребе да то тражи. Немачка која је сама ступила у рат, сматра да је у стању да га и сама оконча, без обзира на то на какав би савез наишла као противника. У току разговора ниједног часа није било речи о напуштању било кога сувереног права Француске. Француска искључиво по својој слободној одлуци бира пут којим сад полази". Затим је адмирал г. Дарлан рекао да садашњица и будућност земље зависи од саме Француске. Француска ће доћи до таквог мира какав она буде умела себи да обезбеди. Она ће у европској заједници заузети оно место које буде умела сама себи да припреми. У даљем току свога говора, адмирал г. Дарлан рекао је: „Имајте на уму, — јер извесни људи, изгледа, то заборављају, да је Француска претрпела најтежи пораз своје историје, да су три петине њене европске територије окупиране и да имамо 1,500.000 људи у ропству. Овај свој пораз скривили смо својим грешкама почињеним у прошлости. Од 1919 до 1939 године, наши водећи људи и наша законодавна тела чиннли су грешку за грешком и дали су се завести

да бране интересе који нису били наши. Направили су од нас заштитнике малих европских народа, а да нису били у стању да скују оружје какво неопходно треба за такву мисију. Дали су земљи само дефанзивну војску. Иако нису умели да припреме рат морално и материјално, наши водећи људи ипак су објавили рат. Изгубили смо тај рат кривицом и неспособношћу људи којн су нас у њ билн увукли. После неописиве катастрофе, маршал је позван да узме у своје руке судбину земље и он је затражио часно примирје. „У јуну 1940, победник, да је хтео, могао је да одбије тражено примирје и да нас смрви; могао је да збрише Француску са мапе света. Он то није учинно. У мају 1941, победник пристаје на преговоре са француском владом. „Од састанка у Монтоару, на коме је уговорено начело сарадње, Француска је учинила гестове којима је изразила жељу да настави ту политику. Ови гестови приволели су канцелара да нам одобри позната вам ублажавања последица пораза и одредаба уговора о примирју. „Слушајте добро што вам велим: Од исхода преговора који су у току у буквалном смислу речи зависи будућностФранцуске. За Француску сад се ради о томе да има да бира између живота и смрти. Маршал и влада из.јаснили су се за живот. „Ваша дужност јасно је обележена: Окупите се око маршала, помажите га свом снагом у његовом делу националне обнове, као што то чиним и ја. Као што то чинимо он и ја, тако се и ви у својим мислима и поступцима руководите искључиво вишим интересима Француске".

ПОДВИГ ИТАЛИЈАНСКЕ МОРНАРИЦЕ

Италијански разарач напада целу енглеску ескадру и торпедује једну енглеску крстарицу

Рим, 23 маја (ДНБ) Штаб Врховне команде саопштава: Ноћу од 21 до 22 маја, италијански авиони бомбардовали су један аеродром на острву Малти. У Северној Африци владала је делатност извиђачких одреда. Непријател, је извршио напад из ваздуха на Бенгази. У источном делу Средоземног Мора италијански јуришни чамци торпедовали су у ноћи од 20 до 21

маја две крстарице. Јуришни чамци вратили су се неоштећени у сво је базе. Двадесет и првог маја, одред италијанских бомбардера под коман дом поручника Мариа Морасита напао је непријатељски поморски одред и потопио је једну крстарицу од 5.000 тона. У ноћи од 21 до 22 маја, један италијански разарач под коман-

дом капетана фрегате Франческа Момбелиа, којн је био наишао на шест енглеских крстарица и разарача, н поред непријатељске ватре напао је противника и торпедовао је једну крстарицу. Торпиљеру је пошло за руком да се одво.ји од противника. У Источној Африци непријатељ је у Гали и Сидаму наставио са притиском на италијанске снаге које су давале јуначки отпор.