Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ"

Број 49

Атлантик пут или браник? Од нашег сталног ђојног сарадни&а

Четврта република

Велнка Британија се трудн да Атлантскн Океан остане пут за њен саобраћај са својом раштрканом империјом, са цецелим светом и — шта је засад најважније — са Сједињеннм Амернчкнм Државама. Немачка борбено ради на томе да тај пут затвори и да претворн океан у брану, која би одвојила Европу и њен парадоксалан додатак, Вританска Острва, од ирекоокеанских земаља све док се те земље мешају у обрачунавање Европл>ана са Енглезима. Та се бнтка на Атлантнку развија драматично: немачка морнарица је изгубила известан број подморница; свако ко поштује јунаштво, без обзнра на прннадност јунака мора да сажаљева смрт Прина, Кречмера, Шрепке-а и њихових хсројскнх посада; брнтанска ратна морнарица претрпела је осетну штету. а П.10ВНИ парк у брнтанској служби је иреиоловљен. Најзначајнија епизода те борбе — сусрет усамљеног брода адмирала Литјенса са ескадром најмоћнијнх и најмодернијих британскнх ратннх бродова код Исланда — треба посматратн са два гледишта: тактичког и стратегиског. За тактичара је значајно да се брод типа „Бнзмарк" показао моћнији од брода „Принс оф Велс". Ме1)утнм баш бродовнма овог типа тек нуштених у службу Лондон се највише поносно. На оваком џнну је дошао у Америку Халифакс — Енглези су хтели задивити своје прекоокеанске пријатеље величином и јачнном тог чуда бродограднлишне технике. Сада је једно <од тих чуда побегло од немачког брода да би се спасло катас1рофе. Према томе се може тврдити да је бројно мала немачка океанска флота у стању да оспорава у директној борби британско господарење на океанима. „Бисмарк" је привукао на себе пет бојних бродова са укупном тонажом од 175.000 тона, не рачунајући крстарице, матичне бродове и разараче. Значајно је за тактичаре и то, што је „Худ" пропао у борби протнв немачке јединице мање тоиаже и слабије артнљерије. Свет се чудн, како је немачки пројектил могао пробушити онако снажан челичнн оклоп. Алн више се треба чудити како је „Бисмарк" могао са својом артиљеријом мањег домета погодити непријатеља јаче наоружаног. Ово се да објаснити само вештијим маневрисањем морнара и тачнијим гађањем артиљераца — две особине које су се већ показале на немачкој страни на дан велике поморске бнтке код Јитланда (у светском рату). То је једна значајна чињеница коју треба схватнтн као доказ одличног квалитета немачке морнарице. Још је значајннје — и то са гледишта стратегије — да је, н поред присуства најјаче британске формације, немачки брод могао да оперише чак код Исланда. Ово значи да је Немачка равноправни супарннк Велике Британије и на океану, а не само у ограниченом простору Северног Мора. Има људи чија су прорицања само осврти у прошлост. За њих је било несумњиво да ће у овом рату, као и у светском, немачка морнарица бити у стању да се помоћу подморница бори у даљим водама, а да ће њене поморске ескадре чувати обале Немачке. Мећутим, Немачка је саградила бродове за операције са великим полупречником, створила је једну нову тактику сарадње подводних, надводних и ваздушних снага. удахнула је у своје морнаре офанзиван дух. Уместо двеста километара простране обалске полазне базе измећу Данске и Холандије Немачка је добила један операциски ослон од севера Норвешке до југа Француске — једну базу широку три и по хиљаде километара. Немачка морнарица није више флота једног мора, него је флота океана. Она је брзо освојила Северно Море, а затим је почела освајање Атлантског Океана. У његов простор запловиле су прве крстарице и помоћне крстарице, па су онда почеле да крстаре и читаве формације ратних бродова. Ннје било више говора о продорима кроз британску блокаду — блокадне линије је нестало и цела британска флота отвореног мора пошла је у борбу на простору северног дела Атлантика. Неколико ратних бродова Рајха привукли су на себе целокупну моћ тешких ескадра Велнке Британије. „Бисмарк" је потонуо. Али као што пропаст „Адмирала графа Шпее" на ушћу Лаплате није ослободила британске путеве немачких крстарнца, тако исто ни пропаст „Бизмарка" неће ослободити Атлантик немачких офанзива. Та делатност немачких крстарица и бојних бродова на путевима у океану потпуно је изменила систем конвоја. Док је требало бранити трговачке бродове од подморннца, пратњу конвоја сачињавале су помоћне крстарице, разарачи, и донекле авиони. Сада се појавила потреба да се сваком коивоју придружи бар један велики ратнн брод. Занимљиво је да ирисуство бар једне немачке крстарице у океану проузрокује потребу да се сваком конвоју додели тешки нратилац. Зато је британска ратна морнарица изложена великом напору и трошковима: није тешко замислити шта стаје превоз једне тоне робе кад је за конвој од

50—60 хил»ада тона бродовља нотребна пратња од 40 хиљада тона тешких крстарнца, крстарица и разарача. И норед тих трошкова и напора, безбедност пловндбе ннје нн најмање оснгурана. Трофејн неуморних подморннца, авиона н ратних бродова достнжу астрономске цифре које сад више ни агенција Рајтер не може више да порнче. Треба имати у виду да немачка званична статистика непријатељскнх губнтака у бродовљу (11 милиона тона) није иотпуна, јер не обухвата бродове којн су страдали од мнна, као н оне који се сматрају оштећеним, док су, мећутим, потонули пре него што могли стићи у луку. Један део оштећених бродова не може бити оправл»еи а већнна их је за краће нлн дуже време нзбачена нз саобраћаја. Све то ствара тешкоће у снабдевању Велнке Британије. Те су тешкоће повећане још овим значајним чињеннцама: регрутацнја морнара у замену погинулих на трговачким бродовима не задовољава потребе, бомбардовање лучких иостројења на острву успорава утовар и истовар робе, па се зато пловидбена тура сваког пароброда одуговлачи и, најзад, бродови имају дангубу, јер морају чекатн на формирање конвоја, пловнтн смањеном брзнном и нћи заобнлазним курсом. Зато није ни чудо што су сада британске луке Западне Африке препуне робе, која је стигла нз Амернке, а која не може битн даље пребачена у Енглеску, јер недостаје бродовља за превоз кроз смртоносну зону немачке опсаде. Та се зона постепено прошнрава. Подморнице Рајха толико су се већ прилагодиле тешкоћама пловидбе у океану да нападају брнтанске конвоје чак н код обала Гренланда. Пут из Северне Америке у Енглеску скоро на целој својој дужини је постао опасан. Зато се сада опет претреса питање учешћа амернчке ратне морнарице у праћењу пароброда преко океана. Да је то било учињено јесенас, резултат би могао да буде позитнван. Неколико десетака модерних разарача, десетак лаких крстарица н већи број помоћних крстарица могао би да се ангажује у борбу против немачких подморница као пратња за конвоје. Алн сада ти ситни пратиоци не могу да обезбеде амернчке бродове на путу преко океана кад тамо крстаре формације тешких ратних бродова Рајха. Сада би требало употребити за полиниску службу на поморским путевима и велнке крстарнце, као и бојне бродове. Мећутим, најмодерније северо-амернчке јединице тих врста заузете су чувањем Тихог Океана од јапанских диверсија, док слабнји и застарелн тешки бродови ескадре Атлантског Океана нису у стању да се такмнче са немачкнм бродовима класе „Биз>Гарк" и „Адмирал граф Шпее" . Зато се Вашингтон колеба у доношењу одлуке о конвонрању америчких пароброда. А, можда, постоји и други узрок колебања и одуговлачења: амерички пријатељ Енглеза није још начисто са питањем, шта је рентабнлније: спасти Енглеза и његову империју или га пустити да пропадне и наследити његове доминије и колоније. Тај се политички задатак решава истовремено са поморско-тактичким: има ли расположивих снага а има ли н времена да се заустави победничко надирање немачке морнарице у Атлантик? Изгледа да је већ доцкан. А што се тиче снага, долазак америчких крстарица не бн побољшао ситуацију Велике Британије у Атлантском Океану, јер би те крстарице само надокнадиле губитак 11 крстарица код Крита у току протекле недеље: надокнада штете не значи појачање снаге. Е. М.

Реч је о Француској маршала Петена. Трећа Република умрла је под теретом својих грехова и беспримерног војничког пораза, какав Француска никад није забележила у својој историји. Да гри петине метрополитанске земље буду окупиране и скоро милион и по војника одведен у ропство — за то није било примера у току читаве хиљаде година. Па ипак, и под тим најтежим условима опстанка, диктираним дубоким сломом, Фрамцуска се не само снашла, већ, што је за историју Европе веома важно, она је нашла себе и своју функцију у будућој организацији европског живота. У току њене мучне године, када је исцрпно испитивала своју савест, у Француској се одиграло заиста једно чудо. Али не оно, које је очекивао Рено од генерала Вегана, већ који је очекивала Европа од Француске. То чудо било је спонтано, великодушно и свестрано измирење Француске и Немачке. Монтоар је био прва етапа. Лавал је био први жрец, али се из једне етапе у другу ишло тако поступно, психолошки обазриво, да се данас може заиста говорити о преображеној Француској. Свакога јутра ми слушамо одјек француске душе. Ми осећамо да се под маршалом Петеном рађа тамо на Лоари један нов свет и сасвим нова четврта република, која ће, према уводнику „Л Евра", бити социјалистичка. Та четврта република већ толико себе присно сматра само једном европском провинцијом, и толико се уживела у будући тесно повезани европски организам, да нам је из тога разумљиво, откуда је у енглеском Доњем дому пало последњих дана толико оштрих речи на адресу Француске, односно владе у Вишију. Тек то психолошко преображење народа које иде револуционим темпом, показује нам јасно да је морао наступити потпуни разлаз између две земље, које је Ла Манш некада спајао, а сада разједињује много дубље, него у епох« Ватерлоа. Заоштрење односа између Француске и Велике Британије узело је карактер прве чарке. Британци заплењују бродове и њихове прве авионске бомбе су пале на земље

под мандатом Француске. Контраавионска одбрана, којом управља одлучно Виши, оборила је први енглески авион. Сирија и Либан, од 29 маја, проглашене су од стране Лоодона непријател>ским подручјем. Тако почиње прва манифестација Француске, потпуно сагласно и солидарно са силама европског континента. Симболична посета маршала Петена једном обновљеном француском аеродрому и његов први разговор са авиатичарима звуче као опомена француских крила, свима насртљивцима на француске зоне. Истом таквом отвореношћу, без икаквог двоумљења, иступила је цела Француска, од Бретање до Провансе, против америчке интервенције у европска питања. Последњи Рузвелтов говор коментарисан је уз такво осећање континенталног интереса, да више не може бити сумње о решености нове Француске да пође новим путем, оним који води у Берлин и у Европу, у неразлучну сарадњу. Не може се сумњати да је стари маршал, у току своје прве године највиших одговорности, испитао пред својом војничком савешћу све домене и све могућности које су преостајале Француској. Када је он дао пристанак на акцију адмирала Дарлана, да завесла пуном снагом у воде немачко-француског споразума, то значи да је са своје атлантске осматрачнице добро одмерио, где се Француској отвара живот, а где јој прети смрт. Врло је драгоцено за све нас, који смо удаљенији од атлантских видокруга и могућности процене стварних ситуација, што видимо да се стари маршал није дао завести фабулама о америчкој неисцрпној снази и потпори. Када је он поред свих сиренских дозива са острва и из вашингтонске Беле куће ипак одлучио да крене Француску мимо те коалиције, значи да он V суштини није био уверен ни у ефикасност американског напора, ни у коначни резултат, о коме они причају. Француска је једном пропала због обећања, други пут неће. Она је најзад увидела стварност и та стварност значи за њу живот, како је нагласио адмпрал Дарлан. М. Св.

Тешки губици Енглеза у Ираку

Дамаск, 30 маја (ДНБ) Главни стан нрачких оружаних сила издао је јуче следеће саопштење: Западни фронт: Наше јединице напале су непријатеља и после огорченнх борби, у којима је противник имао 300 мртвих н рањених, натерале га да се повуче. Британске оружане силе извршиле су противнапад, алн су с тешким губитцима одбијене.

Пре него што амерички народ ступи у рат нека погледа биланс непрекидних пораза од Пољске и Финске до Норвешке, Белгмје, Француске (угославије и Грчке ландије, Белгије, Француске, Југославије и Грчке. И поред тога интервенционисти

Филаделфија, 30 маја (ДНБ) На једном масовном збору одбора „Америка Ферст' 4 Линдберг је изјавио да ће, ако Америка пође путем политике коју је предложио Рузвелт, бити изазван рат између Источне и Западне Хемисфере, који би могао да траје генерацијама. Линдберг је нарочито критиковао Рузвелтово тврђење да безбедност Америке изискује контролу над острвима Зеленог Рта, па је поново упозорио Америку да се не меша у европски рат. Ако се амерички народ буде упустио у једну такву авантуру, он би морао да баци поглед на биланс интервенционистичке политике, биланс непрекидних пораза, почев од Пољске и Финсне до Норвешке, Хо-

су тражили да Америка уђе у рат неспремна. Енглеска је бацила у борбу најбољи људски материјал Европе, па се ипак њен положај сваког месеца погоршава. У истој мери повећали су се њени захтеви према Америци. Линдберг је поново тражио компромисан мир, који не би уништио Енглеску. Такав мир био је могућан после рата у Пољској, али су га интервенционисти систематски саботирали. Народ сада више неће да буде обмањиван. Он хоће да сазна од владе истину, шта она намерава да чини.

Јужни фронт: Наша артилерија пуцала је на непријатељске позиције код Маакала. Енглезн су имали 50 мртвих и рањених. Ваздухопловне снаге: Наши борбени авиони извршнли су напад на један непрнјатељски аеродром код Фалуже. Непријатељски авнони летели су изнад неколико аеродрома на Северу. Ннсу нанете никакве штете. Макс Шмелинг учествовао јс у операцнјама на Криту Берлин, 30 маја (ДНБ) Макс Шмелннг, познати немачки боксер, налази се у животу. Вест да је заробљен и да је прнликом покушаја бекства. убијен, не одговара ствариости. Макс Шмелинг је каплар немачких падобранских трупа н он је, како сазнаје ДНБ, учествовао у операцијама на Крнту у првим таласима. Он је с првим падобранцима спуштен на западном делу острва, где је заједно са својим друговнма имао да преброди огромне тешкоће, прнпремајући терен за појачања која се доцније стнгла. Последњих дана Шмелннг је оболео од лаке тропске болести, па је пренет у болницу ваздухопловства. Његово стање није забрињавајуће. Нова побуна у Палестини Техеран, 30 маја (ДНБ) Из Палестине стижу вестн о једној великој завери антибританских кругова. У целој земљи запаљени су многобројни депои муниције. Пожари су били велики. па су могли да буду прнмећени на великој даљини.