Opštinske novine

Страна 2

„ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Број 52

Страх као водитељ политике Од нашег сталног ћојног сарадннка

Мирна, слободна Турска

Од Петра Великог почиње нсторија Руске Империје, од Петра Великог почнње нсторцја мржње Енглеза према тој словенској државн. Петар је покушао да пронађе п>т кроз Централну Азнју радн трговине с Индијом. Еиглези искорншћавају тај несрећнн покушај као доказ да је већ почетком XVIII века Русија тражнла п>т за освајање Инднје. С највећим неповерењем су Енглезн пазнли на сасвнм прнродно шнрење Руске Империје у нецивнлнзоване области нза Касписког Језера. Онн су у брднма Хнндукуша створили један авгански корндор да бн спречили додир Руса н Индуса. Страх од „Ак Падншаха" постао је главнн нкпулс политике Велике Бритакнје. Код ње се временом појавл>нвао рнвалитет према Француској, Јапану н Сједнњеним Амернчким Лржавгма, код ње се створила у последње време бојазан од Иемачке, алн страх од Руснје је стално осећање сваке брнтанске владе у току последња два столећа. Енглеска је нанзменце бнвала у борби нлн прнјател>ству са свнма велнким силама, мећутим према Русији била је непрнјател> чак и онда кад је била њен савезник: за време светскога рата Лондон је учинно све да Руснја буде учесник рата, али ннкако и корнсннк. Тај страх од Руснје остао је код Енглеза н сада кад се од Руснје створила Совјетска Унија. Ч»(тавнх двадесет годнна политика Лондона на европским граннцама СССР диктирана је страхом; на далеко-азнскнм граннцама нсто тако; а на подручју Предње Азије највећим, јер то подручје претставл>ало претсобље луксузног ннднског апартмана запоседнутог Енглезима Од 1918 г. наовамо, Лондон је градно један днпломатски зид преко Турске, Ирана н Авганистана којн је требало да спречи свако шнрење совјетског утицаја јужно од граница Кавказа н Туркестана. Тај зид требало је да брани путеве за Индију, а истовремено н богата петролејска пОЈва у Месопотамији н на острвима Перснског Залива. Тај политнчкн снстем Анкара-ТехеранКабул је био удвостручен војннчким снстемом: 1939 годнне, на захтев Лондона, Француска је повећала гарннзон Снрије за 30 хил>ада мароканских и сенегалских војннка; у Палестнну је било послато 50 хил>ада британскнх војннка; стражарске трупе у Ираку биле су повећане са 22 хил>аде л>удн; у султанату Ковејт створена је брнтанска поморска база; на Бахреннским Острвнма, у Персиском Залнву, појавнлн су се баталлни ИндЈса. На десном крилу опасне зоне, у Белуџнстану, Брнтании су водили рат протнв немирннх племена, трудећи се да добнју полнтнчку н војну сигурност н у овој стратегиски важној земл>н. Москва није седела скрпггених руку. Она је у знатној мери ослабила британскн утицај у Техерану. А н Кабул, који је деценијама сматран за вазала Лондона, потукао је 1919 г ч уз помоћ Совјета, британске трупе и на основу мира потписаног у Равалпиндн добно стварну независност. Тнме се може објаснити пораз који је 1939 г. Велика Брнтанија преживела у својој дипломатској операцији која је нмала за цил> да претвори саадабадскн пакт у агресивно оружје против СССР. Тај су пакт потписале Турска, Ирак, Иран и Авганнстан у намери да удруженим снагама одбране Предњу Азнју од днпломатских пресија. Анкара је веппо маневрнсала нзмеђу Лондона и Москве, алн се ннје противила британском плану. Багдад н Кабул су билн нсточњачки резервнсани. Техеран је одбио све понуде британских агената. Њему су поред осталог, понуднлн знатно повећање учешћа у подели дивнденде „Англо-иранског петролејског друштва", али нн то ннје могло да окрене Иран протнв северног суседа. Конференција држава потпнсница саадабадског пакта. одржана у новембру 1939 г. у Техерану, решила је да се одбранбени цид>еви пакта не замењују другим циљевнма „док се не разјасне турско-совјетски односи". То днпломатски учтиво одбијање британских настојања утицало је на став Турске. Обрнуто од онога што је очекивао Лондон: Анкара је почела да се прнблнжава Москвн н на крају крајева је потписала пакт о пријател>ству. Кафанскн политичари схватилн су тај пакт као увлачење Москве у лондснску ратну групацију. Међутим, баш напротив, то је било нзвлачење Анкаре из те групацнје. Велнка Британија је донекле изгубила н последњу тврђаву политичке лнније Анкара—Т ехеран—Кабул. Из друге лнније испала је Снрнја а сада је н Ирак ступио у борбу протнв Велике Брнтаније. Овнх дана датс је једно саопштење нз Москве, у ком је наглашено да ннсу ннмало оправдане брнтанске жалбе поводом учешћа совјетских добровол>аца-авнјатнчара на странн ирачке војске: нису оправдане зато, што су у своје време британскн добровол>ци помагали Финпима у њиховом рату против СССР. Ако и сада још има Енглеза у Енглеској н про-енглеза у другим земл>ама који се надају прелазу Москве нз осовинског друштва у капнталистнчко, онда протнв тог патолошког сањарења нема лека

Стварност даје стотине доказа супротностн совјетских (илн руских) н британских интереса у свима деловима земл>нне кугле где Москва нма економских нлн политнчкнх послова. А та супротност је најочнгледннја у Предњој Азнји. Прнмитивна совјетска нндустрија не може ником конкурисати на тржипггима у Европи и Далекој Азнјн — за њу постоји једнни реон за извоз: Предња Азнја. То је разлог за ширење полнтичког утицаја. што је н први услов за економску експанзпју. Међутим Предња Азнја за Велику Брнтаннју није само параван који штнтн Индију, није само извор нафте, него је и територнЈална зона, неопходн^. за заштнту поморског пута Суец—Аден, а сем тога н траса ваздухопловних веза Лондона са свнма поседнма у Азнји н Аустралнјн. Док на свнм другнм постојећим н евентуалним ратиштнма Велика Британнја треба да водн рачуна о снагама немачкоиталијанскнм, у Предњој Азнјн она нма пред собом и протнв себе Осовину и СССР. Засада Совјетска Унија, борећн се дипломатским, економскнм и пропага.чдистнчкнм оружјем, потискује Британпе са њнховнх положаја, а држн у приправностн н војно оружјеУ случају да се Предња Азнја претвори у ратиште — битке у Ираку могу да буду предигре једне велике игре — Велнкој Британнји неће бити лако. У том делу света нема државннх граница створеннх етнографијом нлв топографијом, економијом илн историјом; граннце су, углавном, створене енглеском ннтригом. Зато, рецнмо, ратујућем Авганцу може да се прндружи његов сународник нз западног дела Инднје, ратујућем Ирану да се придружи његово географско продужење, Белуџнстан. Ратујућем Ираку његов економски колега Ковејт. Неодређеност тнх граннца повезана је тиме што се преко свих граница прелива панарабл>анска идеја, панмуслиманска ндеја н свеазиска идеја ослобођења од брнтанске мреже. Руси су много допринелн шнрењу тих идеја — британски страх од Руса није неоснован. Е. М.

Волели бисмо да чујемо оне наше л»уде који су своју земл»у гурали у рат наводећи да ће и Турска бити у заједничком фронту са нама: како тумаче данас да је Турска мирно, без икаквих потреса, већ скоро два месеца, надживела нашу трагедију? Она је не само што је у том међувремену остала ван рата, већ је услела да своје односе са Немачком тако побољша да је 31 маја ставл>ен потпис на нов трговински утовор, који је обухватио несумњиво већу размену добара, него што је била раније. Можда треба истаћи нашем неупућеном свегу да су Турци, и у време најоштрије новинарске кампање против осовине, имали врло леп пословни обрт са осовином. Они су једно писали у својој штампи — да би задовољили Енглезе — а друго су радили — да би помогли свом народу. Сами смо, пак, имали прилике да чујемо под каквим је пријатним изгледом на даљу будућност турска Велика народна скупштина примила нов буџет, као у сасвим нормалном периоду, одајући признање управљачима да су мудро умели сачувати од пропасти своју земљу, посред буре која је беснела. Околност, да је Исмет Инени и данас успео да мирно води своју земљу у плански развитак и напредак. побуђује нас да се горко присетимо наших глупости. Није истина да је Турска била у повољнијем географском положају од нас. Ко то каже, намерно лаже. Нека се погледа географска карта и нека се види како више од половине њених граница запљускује море. Једна држава без флоте, морала је бити под јачим

У луци Тобрук потопљено пет транспортних бродова

Рии, 2 јуна (ДНБ) Штаб Врховне команде саопштава: У Северној Афрнцн су јединице нталијанског и немачког ваздухопловства напале бродове који су се налазили у тобручкој луци, као и сама постројења базе Тобрука. Потопљено је пет мањих бродова. Противавионске батерије задобиле Највожнијн део стратешког троугла Александри]а-ХаиФа-Кипар нзгџбно Је свој знача] Рим, 2 јуна (ДНБ) Сви данашњи римски листови са великом пажњом бележе крај бнтке за Крит. „Пополо ди Рома" подвлачи тешке губитке које је признала и британска врховна команда, називајући ову битку „најтврђом битком рата". „Месађеро" каже да су италијанске операције при искрцавању на источној обали Крита биле треће изненађење битке за острво. Прво изненађење је била немоћ британских поморских и ваздушних снага, које нису могле да пгуже отпор немачким и италијанским операцнјама при искрцавању. Друго изненађење је било дејство јединица немачких падобранаца, које су доказале да су способне не само да буду јединице за везу, ного и регуларне копнене трупе које су у стању да активно изводе своје операције. Заузећем Крита, најважнији део стратешког троугла Александрија-Хаифа-Кипар изгубио је свој значај.

су пуне поготке. Упаљено је једно складиште горива. У ноћи од 31 маја до 1 јуна, британски авиоии бомбардовалн су Бенгази. Противавионска одбрана оборила је један непријател>ски авион. Посада, коју су сачињавалн пет људи, заробљена је. На Криту су италијанске трупе, наступајући у сарадњи са немачким јединицама, избиле до означених им циљева. У Источној Африци положај је неизмењен.

британскнм притиском, него Југославија која ннгде на својој периферији није нмала да издржи британски притисак. Нека се не мис.тн да је турсха дипломатија имала од почетка овог рата само пријатне тренутке. Довољно је прелистати компромитујућа документа о акцији амбасадора Масиљиа и његовог енглеског колеге. Познати су, дакле, најпре заједнички напори францускобритански да се Турсха увуче у рат. Ти су напори стално пропада- . ли. Затим је сама Британија настојала свим силама да Анкару повуче са собом. Требало је много ориенталске вештине да се издржи низ генералско-амбасадорских напона високе фреквенције, особито када су господа Идн и Дил, скоро два месеца вршл>али по Оријенту, у намери да га целог запале, заједно са Балканом. Успели су тада да увуку несрећну Грчку и несрећну Југославију у рат. Али Турска, са којом су били везани уговором, и овога пута се измигољила из британског загрљаја. Они су британским генералима дозволили само шетње до фронта, а.ти никако команду на свом фронту. Значн да су узалуд ломили г. Сараџоглу-а и на Криту! Све им је било узалуд, Турци су им дали само слатке речи! Не треба ипак мислити да је турска влада некоректно поступила према Југославији. Анкара је благовремено и званнчно обавестила Београд да се не рачуна с учешћем Турске у неком заједничком фронту са Грчком, истичући да ће Турска ступити у рат, само ако буде директно нападнута на својим границама. На жалост југословенског народа, ово турско опредељење није било објављено у нашој штампи, већ ће га наша јавност сазнати сувише касно, из докумената о пропасти Југославије. Зато што се тај став прећутао, било је дато маха лажном и тенденаиозном ширењу вести о учешћу Т\рске у РЗТУЈедан исцрпан извештај из Цариграда, достављен влади 30 децембра прошле годиие, довољно је јасно наговестио тај став, што ре доцније показало као апсолутно тачно. Почетком јакуара знао је за тај извештај и Слободан Јовановић, потпретседник владе генерала Симовића. Па ипак, допуштено је било залуђивање и обмањивање наше јавности, у погледу Турске. Поклич је био без икакве основе, што се трагично доказало. Чисте измншљотине људи без душе и савести, њихове голе лажи, би.ти су прави злочини према рођеном народу. М. Св.

Колики су еиглески губици?

Њујорк, 2 јуна (ДНБ) Амерички листови и агенције објављују податке из службеног енглеског извора о тобожњим досадашњим губнтцима. Према овим британским службеним подацима, Велика Британија је досад изгубнла не више од 101.056 људи. Војска: 7.879

Погинулих

Рањених Несталих Умрлих од болестн Заробљених У саопштењу се вели да ове цифре још не обухватају губитке на

19.610 743 5.482 30.450

Од тог укупног броја, губнтци сувозечне војске, тврди се, износе 74.164, морнарице 15.896, а ваздухопловства 10.996 људи. По врстама губитака, ова британска службена статистнка даје следеће појединостн: Морнарнца: Ваздухопловство: 4.422 6.326 3.533 1.338 732 1.045 381 308 517 Крнту и губитке приликом пропасти дреднота „Худ".

Штета од пожара у ЏервиСитиу ивиосн двадесет пет милиона долара Њујорк, 2 јуна (ДНБ) По>кар, који се шнрио у суботу у Џерзи-Ситиу иезапамћеном брзином, према проценн стручњака нанео је штете ол ,преко 25 милнона долара. Верује се да је ово један од најжешћнх пожара који је запамћен у нсторнји овог града. Према мншљењу стручњака верује се да пожар није дело саботаже.

Ново прнзнање о ефикасности немачш напада Женева, 2 јуна (ДНБ) У енглескнм листовима поједина енглеска железничка друштва упозоравају путнике на чињеннцу да за задоцњења возова, која некад износе н по неколико ча.ова, нису крива сама друштва и њихова рђава организацнја. Задоцњења возова објашњавају се искл>учнво нападима немачкнх бомбардера. који су на многим местима оштетнлн железничке пруге.