Opštinske novine

1

Број 64 *

1

..ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ'*

Страна 3

БЕОГРАДСКА НРОНИКА]

НЕПРАВДА И 5ЛОЧИН

Београд је једанпут већ срамно опљачкан, али ова друга, садања пљачка много је срамннја. Првн п.Ђачкаши Београда могли су се изговарати мишљу да ће рат дуже трајати, да ће „бежанија" остати месецима ван Београда, могли су се6е и друге уверавати да то што раде и није крађа него самоодбрана од ратне беде и невоље. Они су то још и могли! Али данашњи пљачкаши су свесни онога што раде, њима нема оправдања. Немци су за 37 дана дигли мост, а наше власти ни за два месеца нису у стању да нас осигурају купонима Нова наредба о отварању и затварању радњи По указаној потреби. а с обзиром на чл. 47 Уредбе о отварању н затварању трговачких и занатскнх радњн и о радном времену помоКног особља. као н наредбе Управе града Београдз I бр. 9670 од 17 маја 1930 г. и I бр. 19621 од 12 октобра 1930 годнне, улрава града Београда. као надлежна власт наређује: 1) Све трговачке и занатске радње у Београду, као и предузећа, имају битн отворена у радннм данима увремену од 7 до 12 часова, пре подне н од 16 до 19 чгсова по* подне. Недел>ом н празником ове радње имају бити затворене; 2) Радње и трговине грађевинским материјалом нмају бити бтворене у радне дане од 5 до 19 часова непрекидно. Недељом и празником ове радње нмају бити затворене. Ово нарећење ступа на снагу почевши од 18 јуна 1941 године. и њиме се мења мс.је нарећење I бр. 350 од 21 маја 1941 гсдине. Управннк града Београда Драги Јовановић, с. р. (Агенцијз „Рудник")

за најпотребније намирнице. Сва обећања о новом реду и правично сти остала су на папиру. А можда су била потребна да заварају нас, мали, ситан, радни свет, да би онн велики, парајлнје, имали времена да нам испред носа разграбе и оно мало залиха што се појавило на пијацама и по бакалницама. Јер, док смо ми, мали н ситни, куповали и могли куповати само онолико колико нам је за дан потребно, они други су зарећали, те овде кило, онде пола, покуповали и шећер, и брашно, и пиринач, и макароне, и маст, и зејтнн, и сапун, и ципеле, и чарапе, и вуне, и штофове, и добро на били већ и дотле пуне оставе и ормане. Кувају они слатко и компоте „све у шеснаест", а ми у пи.јачне сате не водимо децу крај пијаца да им не пође вода на уста гледајући оне дивне, преднвне трешње, и јагоде. А кад наше власти, најзад, у зноју лица безбројног чиновништва, успеју да нам пруже купоне, у бакалницама и трговинама имаћемо на избор вима и жица за паркете, укоснииа, чешљића, кашика за ципеле, саксија, чирака....

Управник града свесрдно се стара за хигијену Београда Забрањена је улична продаја пециба, сладоледа, бозе, лимунаде, врахера и шећерлема

Управннк града Београда г. Драг. Л>. ЈовановиН издао је наре1>ен>е полнциским властича да једном за увек онемогуће нехнгијенску продају ио улицама пецива, сладоледа, бозе, лимунаде, крахера, шећерлема, као н свих других намирннца. Г. Јовановић је први управник |рада Београда који је предузео ове мере. НареНење гласи: Познтнвним законскнм прописнма и наредбама Управннка града Београда забрањено .је свако торбарење по улицама у Београду. Нарочито је забрањена у.|И«на продаја предмета и артикала, којн због начина продаје противе се основним хигијенским пропнсима, као што с> сл\ чаЈеви са предметима продаје сладолсда, бозе, лимунаде, пецива и слично. Међутим, поред горе наведеног, констатује се да ове и овакве продаје и данас се врше по београдским утицама. Да би се овоме по сваку цену стало на пут н да би се грађанство Београда заш-нтило од ове уличне нехнгијенске продаје, понова, с обзиром на изложено и прописе ч.и 64 и 67 Закона о унутрашњој управи наређујем: 1. Забрањено је свако торбарење по Београду. Нарочито се забрањује продаја по улицама: пецива, сладоледа, бозе, лимунаде, крахера и различнтих шећерлема. 2. Шеф Оделења месне полнције преко старешина квартова организоваће служ-

Потреба за лаком обућом натерала је Београђане да причувају кож ну обућу бар летњих месеци. Отуда је велнка тражња летње обуће. Продавци летње обуће — сандала искористили су ово до крајњих граница. Просто невероватно колико

Београдски трамбаји

Под горњим насловом »Ве1Ј?гас1ег 5сћпе1ЦИеп§;и објавила је симпатични доживљај на београдским трамвајима: Права је уметност возитн се парискам метроизЈа. За то је потребно најподробније познавање п.тана града. У Београду је исто тако једна уметност возити се трамвајима. За то је потребна извесна акробатска способностЈ Упркос заларне врућине пролази вас језа, кад првт1\т видите како препуњен тра>шај звони у.тицом. Као гроздови висе л>уди на папучама платформи. Они се прибијају уз слол>ну страну кола, пентраЈУ се необичном смелошћу на све могуће истакнуте гвоздене делове и возе се у вратоломним позицијама на свим могућим местнма ко."за. Ни на једној станици не кзгледа да неко хоће да се скине, алн се на свакој пењу нови путници. Нека свима који се налазе у колима помогне Богиња Доброте да се расхладе. Они се зноје, једва дишу и граже ваздуха. За понеке изгледа да не важи закон земл>ине теже. Неки су се окачили о порцеланИзбеглице ~.не губите храброст већ идите храбро напред. Када се буду средиле прилике биће за све места. ...када дођете у Београд пријавите се одмах Генералном комитету за избеглице, који се налази у згради бившег Министарства унутрашњих дела, угао улица Милоша Великог и Немањине. где се врши регистрација избеглица. ...у Комитету ће се издавати објаве за слободно кретање по Београду, како избеглице не би биле кажњаване од полиције ради беспосличења. ...Генерални комитет даје свима нзбеглицама, којима је то неопходно потребно, топлу храну и прнвремени смештај, али се избеглице моле да што пре нађу себи запослење и смештај и на тај начин оставе слободно место за оне који тек долазе и којима је теже да се одмах снађу. ...при регистрацији Комитет води рачуна о професији избеглица. Мануелни радници се шаљу у Берзу рада, где оннимају првенство приликом упућивања на посао. Исто тако се запосљавају, у границама могућности, и интелектуалци. ...велики број избеглица Комитет шаље на рад у унутрашњост земље. Нарочнто је велика потреба за земљорадничком снагом, па се избеглице земљорадници упућују да сами одлазе у унутрашњост и у селима нађу себи запослење. ...породиие које се враћају у своје старе крајеве који нису припали Србији (у Босну, Херцеговину, итд.) добиће у Комитету бесплатну возну карту до куће. ...Словенци који се насељавају у Србију треба да се јаве Комитету у Београду или његовој секцнји у Аранђеловцу, која је надлежна за Словенце.

ске дршке коЈе се њишу, и они више не осећај\ земљу под ногама. Покаткад се осетите као неком силом гурнути на нечије прсте и извините се једним обавезним пардон. У тнм ситуацијама проклињу се београдски трамваји и л»уди себи дају часну реч да се више никада неће њима возити. Али пола сата доцније већ чекају на другој стагаши, јер налазе да је ипак боље битн сабијен у колима и возити се, него ићи пешице кроз страшну врућину. Предња платформа је резервисана за немачке војнике. Тамо се много смеје и ..разговара' гестикулацијом. Јер ннје тако лако објаснити кондуктеру да треба сићи код Кнежевог споменика. Знацима и речима, слично есперанту, мештани вам могу и најтеже ствари објаснити. Један немачки војник обратио се кочничару с тако чудном жељом, да је за то био потребан врло опширан и убедљив разговор рукама. Другар је, наиме. хтео сам да вози кола, јер је у граћанств> н он сам кочничар. На платформн је наста.то једно опште објашњавање, јер су сви војннци били одушевљенн предлогом свога друга. Најзад им је пошло за руком да кочннчара придобнју за овај план. У почетку је овај плашљиво стајао по страни, али кад је видео да кола вози једна вешта рука. он се обрадовао и почео и он да се смеје. То је било весеље за немачког војника! Најзад је он могао да вози и да управља колима! Јер, ко познаје љубав Немаца према послу. тај ће разумети зашто су очи немачког резервисге тако светлеле, када је он смео да вози до „Славије" н зашто је он тамо испуњен захвалношћу стегао руку сво.ме српском колеги ...

Обавсзио пријављивање туберкулозе

По указаној потреби, а на основу чл. 1 3; кона о сузбијању заразних болести решавам: Да све државне, самоуправне и привзтне установе. као и лекари у јавној слуи-би и лекари који се баве приватном праксом морају обавезно пријављиватн све случајеве туберкулозе. Образац за пријављивање туберкулозе установиће се накнадно. Име н презиме Позив породицама апотекара и апотекарских сарадиика Умољавају се породице г.г. апотекара и апотекарских сарадника са териториЈе окупиране Србије да одмах доставе комесару Апогекарске коморе. Београд, Кнежев Спом.еннк бр 5/У, следеће податке зј лица која се налазе у заробљеннштв\: име и презиме, стално занимање, последњи чин у војсци н где је био распоређен и у којој јединици, годкне старости, породично стање, да ли се је јавио нз заробљеннштва и одакле, и да ли је апотека затворена чији је сопственнк у заробљеништву. (Из Комесарнјата Апотекарске коморе за Србију, Бр. 2, од 16 јуна 1941 године) (Агенција „Рудник")

болесннка стављаће се само у случаЈевима отворене туберкулозе, док ће се код осталих даватн само општн подаци о ток>. добу старости, месту рођења, сталком боравишту и занимању. Прнјаве се шаљу истог дана када се болест установи и то надлежним путем који је прописан > чл. 5 и 15 горе помснутог Правнлника (С. Бр. 4948 од 1930 године). Комесар Мннистарства соцнјалне полнтике и народног здравља. Иванић, Вссши из школа

Крај годинс у Музнчкој академији По одобрењу комесара Мннистарства просвете Музичка академија са Средњом музнчком школом продужнће рад до краја месеца јуна. Годишњи, завршни и дипломски испит одржаће се од 1 до 10 јула т.г. Упозоравају се слушаоци који иису у Београду да се оцеч>ивање у Музичкој акаде.мији врши између 25 и 30 јуна. Потребно је да се сви слушаоцн што пре јаве школи, јер у случају да не б\д> оцењенн губе годнну. (Из Ректората Музичке академије у Београду)

б\' тако, да се \ свему овим постојећим законским прописима н овом мом нарећењу удовољн, а за правилно извршење омог мога наређења одговорни су ми, поред шефа Оделења месне полнције и сви старешине кнартова. сваки у своме реону. (Агенција „Рудник")

РОДИ01 РОГРД/А .1

Дрвене и платнене сандале проглашене луксузном обућом

су ови заценили ту назови обућу. ббична дрвена сандала стаје 75120 динара. Али то није нншта према цени платнених сандала. Оне стају ништа мање него 240 динара! Такозване београдске „џентлменске" радње монополисале су целокупну продају платнених сандала и оне диктују те цене. Само једна радња у Београду продаје платнене сандале, мада је тражња велика. У Француској, ради штедње коже, ушла је у најширу употребу дрвена и платнена сандала, али су цене много приступачније. Дрвене стају 10—15 франака, а платнене, сличне овим нашим, највише 30 франака. Летња обућа мора да буде приступачна сиромашним слојевима. Шта ће сиромашан свет да ради, ако не може ни ту платнену односно дрвену обућу да купи. Ту обућу носи данас свет по нужди, а и иначе је она врло подесна за децу. Међутим, таквом ценом платнене, штавише и дрвене сандале су резервисане само за „мондене". Оне су данас луксуз. Кад се сиромашан грађанин заустави пред излогом такве једне радње и погледа у иене остаје запањен пред оволнком дрскошћу и безочношћу ових трговаца. Ти трговци као да неће да схвате да ношење сандала не диктује више мода, него нужда и потреба за штедњом иначе тако скупе обуће. Они очигледно покушавају да искористе ситуацију... Овај случај беспримерне пл»ачке доказује нам да борба за несавесним трговцима мора да буде немилосрдна и крајње енергична.

РАДИО СТАНИЦА БЕОГРАД (Таласна дужина 437,3 четра) Програм за уторак, 17 јуна 1941 7.00 - 9.00: Добро јутро, драги слушаоцк! 9 00—10.С0: Преподиевнп музика. 10.00: Реч дана. немачке вести, затим ве1ти на српском језику. 10.20—12.00: Пауза. 1- 00—13 00: Подневнн концерт дувачког оркестра. Диригује Фрањо Седлачек. 13.00—13.10: Прелиставање дневног програма. 13.10—14.00: Наставак подневног концерта. 14.00: Немачке вести, затим вести на српском језик\\ 14.20—16.00: Пауза. 16.00: ИзвештаЈ Немачке врховне команде с лаганим понављањем. 16.20—17.00: Добри стари познаници. 17.00—18.00: Концерт Народног радио-оркестра под управом Петра Крстића и Радио-хора. 18.00—18.30: Немачке љубавне песме. 18.30—18.45: Клавирска музика. 18.45—19.00: Српски савремени догаћаји. 19.00—19.30: Час Немаца из Србије. 19.30—19.45: Звуци хармонике Ј-^45—20.00 Немачкн савремени догаћаји. 20.00: Немачке вести, затим вести на српском језику. 20.25—22.00: Народни концерт са солистима. 22.00: Немачке вести, затим вестн на српском језику. 22 25—23.25: Око старог „Штефла" торња бечке катедрале. 23.25—24.00: Музика за игру.

01 •

ВЕОГРАД

Биоскопв Касииа (10 30, 2. 4 и6): Жена по мери ГРгаи пасћ Ма5$): Ханс Сенкер, Лени Маренбах, Фриц Одемар. Уранија (2.15, 4.15, 6.15) 1) Вртлог љубави (Карин Харт, Ханс, Нилзен), 2) најновији журнал. Славија: (2.30. 4.30 и 6.30) 1) Жена по мерн — Ргаи пасћ Ма55 (Лени Маринбах. Ханс Зенкер) 2 ПремиЈ'ера најновијих вести — »Оеи1§сће \Уосћеп§сћаи« Дрнна матине у 10.30, 2, 4 и 6 часова Напуљ град пољубаца (Тино Роси, Вивиан Романс) Додатак. журнал. Унион: (2.30, 4.30 и 6.30) 1) 1-а ћеИе Веа(псе (Херта Фајлер, Паул Хербигер). 2) Најновије вести — »Оеи!§сће \\'осћепзсћаи« „Сити " (2, 4 и 6): „Дуња Попгтарева кћи" — Оег Ро§1теЈ§!ег (Хајнрих Георг и Хилда Краљ). Додатак: НајновиЈн журнал. Авала (2.30. 4.30. 6.30) 1) У весело.м Бечу (Магда Шнајдер, Лео Слезак); 2) Журнал. Новаковић (прва салз) Маргуп девојче ПогепИпе, Жералдина Кат и Паул Хербигер. Новаковић (друга сала) Напуљ град пољубаца (Тино Роси и Вивиан Романс) Балкан: (2, 4 и 6) 1) „Царски чираци" Сибила Шмиц, Карл Лудвиг Дил. 2) Најновији »Оеи*5сће \\'осћеп5сћаи« журнал. Кех (2, 4 н 6) 1) Дама у сивом (Херман Стелман. Труде Марлен н Ханс Халден). 2) Најновнјн журнал. [+ПШШШШ1 Дежурство почиње 14 јуна у 7,30 часова а завршава се 21 јуна у 7,30 часова. Дежурство траје дању и ноћу. 1 — Димитријевнћ Лазар, Престолонаследннка Петра 9, телефон 40-192, 2 — Живадиновнћ Јован, Краља Александра 299, телефон,40-120; 3 — Левремовић Илија, Кнеза Павла 91 а, телефон 23-763; 4 — Јевре.мовић Мнливоје, Васе Чарапића 19, телефон 21-643; 5 — Лазић Драгољуб, Краља Милана 64, телефон 26-622; 6 — Мајданац Слободан Караћорћева 95, телефон 27-734; 7 — Ми.тић Марко, Браничевска 16, телефон 41-344; 8 — Пашић Ђорће, Краљице Марије 53а, телефон 24-672; 9 — Тајсић Спасоје, Краља Александра 116, телефон 41-413. зугим ,-ађаја