Ošišani jež

ЈЕЖЕВА ПОШТА

'Јожефшкм ЦвткЈтШ. К»«гшмг Лзубиц« бр. 54; Иамо стлиујсте у Једној кнежелској улжци, mj« требало да вродајетс кдјиаж. ae таео кнежевскин деи-шд Рмумем вас да ств жтед« «i ошиетв кајмак, sa тако упалм у кајмак. Ајш сад, посае аздрждшо. тра иесеца, пожушајте опет <тша\ испод руке, cs другим тфтнкамма. ако »«м <muu кајмаа ммЈ« црогеои Мехмедг Џапку, ж]Р«тссдаику Месвог мар. одборл Босашсжш Шамац: Дођв иам до руку једаи прииерак Павелмћемог ЈКраатског иарода" бр. 172 од 5 колоаоза 1941, sts ког диднмо како се тада тамопхња једка група под иазиаои „оргакизацмја бикшв ХСС“ <зо;км аакључком ■ иодиесхом нДтавила ■« ptaonoa*пање Погланжиху ■ устмпмом оомрету". Мећу ■отпжзакцкиа »идимо ■ алше кме, na се Егнтаио да ли сте то шт или шгхо другн? Ахо мисте м, »ашто «*сте демактоидлж, а ако јесте, омда се чудагмо д* сте јога жш том положају— Ианггајто ■ jaoirr* иам шта оаде остал* аотшкашдас, а нарочито И*о Ћурчн* ж Јуро Аидрмјдамћ ns Оџажа, Марко Ивзиковмћ «s I рчдвчца ■ стал*. МармЦа Кшгк, ужегжктав? иггдаверкх Београд. Ч.тжа Љубмма уж.: Јесте да умете уметикчк« д« ааштопатв водераи* штофов«, ,*ли што умете да ■ап.атгит«, т* кигде иеиа! Соака pysa велагчввие ораха 300 давнар«, а свакодневно кзврпгујете 3—< такие **руцбе... Треба в*с м вжпм холегшшце препоручитн ча* ■ жаг родним, ворескжм ■ др.. шстима. Уарта Букотпжог гжселжт: Треба да патеитнрате металие »апушаче иа флашамл са вашом минералном водом („оригнналио пун»еид.в“ а орипнналио ■ »атваран»е). Они су толико добрш ■ тако добро конзервирају воду да се човеку чаии као да пије оршгквалну пркродну воду. По томе би иоглм мнрие душе да их пувите н жа бет радском водоводу, « *е у Аранћслалцу. , КаллуаовмБу, Сарајово Баш ете иеки Калаузсшвћ, сааео jcaлауз“, геомоћу гога ств млмераeaji м да ксатразиите кжсу Соцвјалног осигураид иије опоавда« ваша очекнван.*, оа he свахе вцг бити с&оје: сиромашие лорп.доц« ПОМОћ. i М *ИНI «*Сгеваиу Тоту, гргоацу Пот Сад Кад ет рлЈфм кл« „Шаргарепа", оема смисла да ee у и»ој продаје ео. Кжт to т fie било страшво да »исте ео tepoдавали по 60 длшар* кнло. Пр»анаћете да та сшако иретерану цеиу четнри године инсу шк к*јмаље претерана каада. Н. Моиировићу, бнвтем бтжару кз Тегова, сад жквећем у Београду. „До овог* рата 6ааио сам ce еечењем куиона, »е-дикопродајом солм * дув-ана (имао са.м хоицесиlУ аж 'svm бановнне), давањем новца ка мвнице са душегубним тпересом ■ похаћанем института »а пегл*и»е бора на лицу. Сада је о»е то отпало, а остале су само боре на лицу. Уз то ми се појављуј« и носталгиј« sa родаим коајем, који саи некдда усрећио... Шт* да ра/шм?“ иитатв ви, Одговор; Вггак огучги шад« f прилично тешке, али ■« ■ .»амршене, Да. Ргт вас је гарилично руинирао s ту вам акиста ае можемо помоћи. Само то није тако трагично, *«о еге успелш да сачуватв оио влато, сеН*те ли се; амали сте га мопр*лично. Што се тич« бора, бољ« Је имати их на лицу иего e ил души. А у погледу носталгије ствар је најлакша: идите н»траг у Тетово ак о вам i« с*вест чиста Тамо в*с чека в«па куКа.

Испосници

* Фјтлшачтт матасгтт f Дубџовштжг Je &fmaa? тмтвттагот шасгш. тЛара дагд.

4a, -» ш/тшжк*емкшлу 'ммтммтштол там, ■ ammmaaik тшШммтааштт лжШРкшммШ/мммт Ј* кат&ж ,!.i. мгаИ vmm ттТШ 1 m ffiamm РИШ®? WMTWPeirr ffimmkn*

НАУКА И ЖИВОТ Доктор економских наука и његова теза „Примање мита“

18 Јммуад« I%>ум £фремзд-Муркмl всмнао )а да м *д етсттлл жав доктор шваошок шауж% Нв *»ј» е* лачмш K&fm Ефреmm иосји ослобођеок« увукаа у СДужбу ј* једиа fti лего»ик »вч>l-обр-,»(ннх тајни. Ои, ноim Ј» m *рем* окупаианј« *Р шдвм, ултт вривилвшгј«. eynw у Цириград ■ тамо се с*. cvaleo са ..крвљсвскжи »мбасадор«**“ Ихом Јегуљом np« б« uor*», реасао бт човек, да шостане »«»pp*rvpe* соад-ми *л« муммј* A*p*os»* Раизеса Осмог, иего ор-

гж штеажшм мжт. Kam, «rx, » годамс ое._ А вогоиа, вриарсдио, шм«е« Ј* "« с*г«»ћује си шгпекудантима ■ да шритма митск Од да»ој«це ухапшеиих шпежулааат« иркмко је укупмо 15 ■*пслеова ■ 320.000 aena с тнм д* 'Нх сслоболи, а уа то *оће«и еу врло дирљив* ■ срдачни разговоо* • даљој „са^жлљнкоЈој оу е* игаеасулант* уианред радовали, жнајућж да од Крума Ефремова мма.Гт доста да иаучж Ајш тело изнћ« на видело. Сад остајв сааго да cs»He ■« вмдело вашто Је Окружии вародати

CJW мтда* иs«жто|>е евжикиге ааука" слмо ш т* годние ишеал слоЛоа*-

Дирљива слога

СофиК 1* (ангвро Огкт*цпоих публицисти Крст« Чоблнов м Крств Плстухо« потпуно с« сламсу у саојим rmAHuiTMM* • ампрмх>втл>нвосп( сарадгн« са бутлрском кладом. 0»« сагласмосг утопкко h» »начвЦчифа што су Ч»блноа м Пасгухо« у сшори Цдно тв исто лиц*.

ТАЗЕ ЗЕМЉОРАДНИЦИ

НФсосадопи свтимквднгас Слуга Саранда (e саедом да сам сау c»ofy земљу (м <?Spa%Ms»a

Другу Јежу ЈЕЖУ - БЕОГРАД

Лгра/ша гомкшја j Ншшј шослаша шам }е прегставку Никкже УзуаовнНа претпоставља/ућк да /е њшма поЈгрешно упућена те је достављају као наджежиои_ Оау аретставку је jtać“ 7 жељп *а сеизацшЈом шежојажио обЈавшо шре „Јежа“. ЈЗ&зг стаоости ■ болесга М ж>гу u пЈМКгустиујел распржн. Верујсм да сви чланови Комиси. је анају дх нехга иоразитије ■ тил'Н<жије »емљорадничке гућле зпједннце од наше, којх своју земљу од »ајкад* самх обраћује. Н» ocsoev оваквог стварног стан>» сгвари ■ чињеигице да наша за.!едница кша седам мушких чданова, увеоен caai да Ке одлука Комисн ie бити засиоваиа на правди и зажоинтост«. На расправи hc ие заступлти адвокат Радован ДииитријевиК.

Никола Ужуновић",

ПРЕГЛЕД ДОМАЋЕ ШТАМПЕ У УНУТРАШЊОСТИ БЕЛЕЖЕ

ЈЛеева продам одбсц> у Гж* ж аиу, ереа ресавсизн, ме улнва кного наде д* се лалаже sa народно добро. Ceojmi нктом бр. 2021 од 18 дсдембрш прошле годжие oeaj Одбор тражн вд сел« Врддна да се иаплжгн од НнкодиЈа Антића 1 дмнар државиог порез« н I динар »чједничкос приреза, овега 2 дииард Акт је доставл>е« у аоаом коверту који је таксиран с« поштанском марком од 2 динара. Из овога се види да Месви одбор села Гложаиа »а 2 динара да.је 2,30 динара. Удаљеност међусобна јв само 6 километара. То је рђаво пословање. То ,је бирокрттизам. На овај начии абијала се шала у старој Југославији. Данас имамо прече послове и више оваквоЈ шали нем,а места у аашо/ новој дожави." („Нови пут“, бр. 38, Јзгодина) „Н* железиичкоЈ станици Бујановац пратиоци тешко повређен-ЈГ при раду рудара Владимирл Стојил>ковића замолили су шефа станице да пусти повређеиог у каицеларију да се огреје, пошто је воз каснио ожо два ■ no сатд Господии теф ни.је хтео »и да саслуша пратиоце н одбио кх на груб нлчии. На поноачу молбу кројвча Благоја Алсксић« одговорио је шеф: „Ма д* ј« без главе, ие пуштам n у каицеларнјуГ („Слободиа реч", бр. 56, Врање)

Масовно прогањање италијанских фашиста

Италијанока ноаинарска агенциЈа Рим' t (ануар 1946, Пронађвн и> и ухлпшен Александро Мелкиори ганерал фашистичк« милициј« и одведен у затвор. Рим: 2 јануар 1946. Проиађеж Je и ухалшвн Александро Мелжиори, генарал фашистичк« милиције, али се не з«а у који Је затвор одведе«. Рим: 3 Јанув|р 1946. ie Александро Мелкиори, геиарал фашистичке милициЈе, вли Ce не зна дали Je ухапшен. Рим: 4 Јаиуара 1946. Прона+|вн |е Алвксандро Мвлкиори, али се не зна да Је био гвнерал фашистичке милицијв. Рим: 5 јануара 1946. Пронађен je неко, «ли ce не зиа да Је то био Алекоендро Мелкиори. 8

Издајв Сства удружвл« жзвмиар« Тугеслши}«. Уради**« Когдвн П«втК Ур*д«*гшт*в м вдмимистрациј«; ТврааиЦ 31 /ftl. Телвфон адмимистрацијв 28-453, Штемпвриј* »ОМЛАДИНА«, бвоград, Кр«л>ицв Квталмјв 100. Твдвфон 21-772,

Tr*wji лтгј» JUđ жлљ.

!9 ЈАНУАР 1946