Ošišani jež

Десин мираз

Деса сваком каже; »Зовите ме Дези. јер с отменим друштвом у тесној сам вези.« Постала је нобл још за време рата. Сад језике учи; али тешко схвата. Истрајна у своме великоме труду г зка да каже: »дарлинг« и »хау ду ју ду«.

ЗАДРУЖНЕ ВЕСТИ БЕЗ МОЗГА И БЕЗ ДУШЕ

Ниш —Алексинац, крајем фебруара Задружни сектор обогатио је нашу привредну праксу са два ретка, управо феноменална примерка задружне свести, У селу Мозгову, код Алексинца, пчеларска задруга измозгада је и добила у своје време шећер за исхрану пчела. и то по максимираним ценама. Кад је почела продаја меда, задругари као да нису из Мозгова продавали су га по 500 динара килограм. Мора да је овај мед много сладак, пошто се задрузи досад ништа није десило. Други случај је забележен у селу Доњем Душиику код Ииша, где је Месна злдруга продавала ципеле по 570 динарз, ексере 1 динар по комаду, мушке капуте по 820 динара итд. док ове цене на велико износе; ципеле 358 динара, ексери 13,80 дин. 100 комада, капути 400 динара итд. Очигледно је да су цене од произвођача до задруге у Душнику овако бездушно скочиле (60°/о и више) зато што је задруга имала посла са много бездушних посредника. САМО ЦИТАТИ БИСЕРИ ИЗ НАШЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»Вити г себи и свакоме, мо+»ан израз вј&розања у чо-гузка, в]еровања у дјело и не.|Д-остижну тог дивног ди-Јела триlроде г бити Mof»a-H изра-з дубо-ке nje-c-ничке спо-3'Hiafe о свијетлом позиву тог чуда, човЈе-ка, нашег човјека, свога човјека, израз бувидовитог претсказивања, израз потенци;»алн-е мо+»-и и способности истинско-г, пра-вог стварача, бити от(]елотворење тамних помира и пламеног вјеровања, крваво себе, хватањем у стварност ондашњег njecHHKa, с на;светлмјоlМ стра-ницом повијести сво;е земље, наговијести то тврдим корацима, гдје има пјесама, којима је, своЈим големим концепцијоким захватањем у стварност ондашњег збнвања уњазивао на круте и болне супротности, о-стварити жи-ви rpenrai; пламене искре будног поетског израза, створити нови вид поетског протеста, засвједочити то и животом то значи бити пјесннк сутрашњице Данашњи-це.«

Ото Шолц

»Републи-ка« бр. 1

ПУСТА ЖЕЉА

Ех, кад бих н оно емео ца обрнше>

СКРОМНА ЖЕЉА

Како би тргбало да изгледа Међународна коммвмја no де Гасперију. (»NAPRIJED«, Загреб, 24-П-1946. Цртеж Владо Кристл)

Андерсов темпераменат и енглеска хладнокрвност

Париз, 1 марта Како јавља Франс-прес, Андерсови одреди стигли су у Египат, где су се већ одм.ах снашли. Један официр из Андерсових одреда био је љубазан да претставницима штампе, који су били необично радозиали, да следећу изјаву: Знате, рекао је овај официр, ми смо војска за умиривање. Зато смо и дошли у„ Египат. Ми ћемо настојати да у Египту

одржимо власт коју имамо у Иг талији, и нећемо дозволити да ’ се наш престиж у међународној иолипши умањи. Неки су говорили да кам ie место у Франко' вој Шпанији. Ја мислим да ти људи Греше, јер Тамо за сада владине трупе одржавају мир и ми не би имдли шта да посредујемо. Што се тиче иннидената у Каиру, то уствари нису никакви инциденти. Томе је разлог само разлика у темпераменту и такви

ннциденти he се дешавати само дотле док Л.уди не сбикну на навд темпер.аменат. Али не заборавите дЗ су и Египћани јако темпераментни људи, додао је један новинар. Ту се Андерсов официр м.ало замислио, па ,ie анда победоносно одговорио: То је тачно, али Hamein темпераменту треба додати енглеоку хладнокрвност.

El Teroro

НЕМЦИ СУ СТИГЛИ ПРЕД МОСКВУ

ЦРВЕНА АРМИЈА ЗАУЗЕЛА БЕРЛИН

* ■

НЕРВОЗНЕ СУ НАШЕ ЧЕКАЛИЦЕ

Сад се лако I»ар не вуче, па су жељни мало рата: свако вече залуд чуче крај радио-апарата ...

ДЕМАНТИ ПОЗОРИШТА НА ВРАЧАРУ

Управа позоришне зграде на Врачару одлучно демантује злобно и тенденциозно протурене вести агенциое »Исто то - само мало друкчије«, да Jse идуће недеље бити скинути са репертоара »Зона Замфирова«, Хајдуи Станко« и »Госпођа министарка«. Та три премало дзвана дела изводиће се и даље сваке недеље, јер претставља|ју тромесечну такмичароку обавезу истога позоришта за необнављање репертоара. ПСЕЋА НЕЗАХВАЛНОСТ

Фине пакете примала су два ’ кучета из Младеновца, са станом у Беотраду код неке Славке Хоуф: њихов газда Божа Босанац, руководилац кланице у Младеновцу, редовно их се сећао богатим пакетима пуним меса са те кланице. Само, од неко доба, кучићи су дигли њушкице! и нису хтели пресно месо, те је!|ј њихова пријатељица Славка мо-lt рала да га кува. Ово показује ; докле може да иде незахвалност кучића, кад не разумеју колика је тс пажња од страие њиховог газда Боже, који је ризиковао и те пакете одвајао од уста мдаденовачких радннка и деце.

Расна теорија Јелене Стојановић

На Убу су нек се зна Циганнета дошла два. да народна школа та њима неко знање да, да науче слова сва. Учитељка Јела, нека чудна фела, не да им ни слово А, eefc отера обадва. Прљава одепа не подноси Јела, и не трпи да њен рад оскрнаве Циганчад.

KРОЗ НАШУ ЗЕМЉУ

Грађевински одељак ОНО у Зајечару овим путем саопштава да је, у оквиру грандиозног такмичења, потпуно успео да ба« ци у засенак онај познати в.аЉак што дуже време лежи на путу Обреновац Умка, јер на петом километру од Зајечара пуних осамнаест месеци лежи још лепши и већи ваљак. Уз то„ ваљак ie врло спретно смештеи нзсред друма. Нагло је оболело неколико врофесор.а чим су добили одлу« ку да су додељвни на рлд новој гимназији у Рашкој. Против те чудне епидемије међу „проеветним р.адницима“ свакако ће се цредузети потребне мере. Велика илуминација приређена је усред бела дава у Ћупри!и: Moct на Морави био је о>светљен у част кампање за штедњу струје. коју спроводи електрична центраља. Трезвењачки течај отворили су на рудннку Букиње управник и његови сар.аднипи. Међу трезнеЊацима нарочито се истичу Мил,ан Тихомир, Драго Чо» лос, Алојз Бајер и Марко Ро« днћ. Они , уништавају алКохол у таквим количинама да остали, хтели не хтели, морају да пију само воду. Задруга „Прогрес " у Царевом Селу показала је огроман прогрес у дизању цена роби, захваљујући највише свом функционеру Ивану Стојменову. Док je сва роба иа великој цени. Стојменовљева задругарска свест Је врло јевтина не вреди ни пребијене паре. Cro осамдесет један сат остзли су неискоришћвни и неистоварени вагони због превелике експедитивности Шетке, главног књиговође рудника у Креки. Док Шетка шетка, вагони стоје, али глашо је да се у књигама слаже.

Поплава у београдском метроу

Чекај, друже, дв те npe везем, кошта сам® динав екупље,