Ošišani jež
ЈЕЖ
-ШНикако пе равумем ове људе. Такмичење је равршепо а оие и даље раде црековремено.
ТУРСКИ НАУЧНИЦИ РЕШАВАЈУ КОМПЛИКОВАНЕ ПРОБЛЕМЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА
Туроки специјалисти за међународно право, користећи се искуством у току протеклог рата, дали су сензацконалне доприносе овој младој научној грани. Као што је познато, најважније одредбе међународног права изграђиване су у вези с догађајима око неког брода. Турски наунници искористили су долазак америчког брода „Мисури” да би разјаснили извесне нерешене проблеме међународног права, Досада није било предвиђено међународним протоколом какво послужење има да се да страним новинарима када дођу у неку земљу. Тај велики недостатак науке турски специјалжсти решили су на извааредал начин. СтраниМ новинарима треба вазда нудитн праву турску каву. Тај моменат је од толиког значаја да га треба прихватити као обавезу у дипломатском протоколу. У прилог тог свог захтева Турци наводе следеће: „У току рата у Турску је долазцло мноштво немачких новинара који су се ужелели црне каве. Ми смо их служили кавом и они су о нама писали славопојке. Према томе само том лослужењу, а никако пак некаквим нашим благонаклошш ставом према Немачкој ми имамо да захвалимо за наш добар глас ишром читаве „Нове Европе.” Својим новинарима Турци ће и даље сервирати бозу. Тако ће им чланци добити у бистрини. Други допринос турских специјалнста међународном праву односи се на разбистравање појма неутралности. Познато Је да је тај појам прилично непрецизан у науци. Неки мисле да нжје требало потући до ногу Франкову „азурну диннзију” с обзиром на то Да Je ШпааиЈа прогласила себе неутралном. Други мисле да Италији такође треба признатн статус неутрално. сти, Јер Је ратовала свега три године. Има у том погледу уошпте приличног размимоилажења у науци. Турски научници су решиди тај научни спор бриљант. В о. Израз неутралаи долази 0 д глагола неутралисати. Према томе, ако се до слома фахшгзма кади фашизму, а после дочне да се кади демократиЈи, тада си прво кађење неутралисао другим и квит посла: постао си неутралан. Или, ако у току рата лиферујеш хром побеђенима, а после рата победницима, и тада си неутралан. Изгледа да ће овакав став турских научника коначно размрсити спор коЈи је у томе погледу постојао. Туреки специјалисти предлажу затим да се неутралним државама признају знатно већа права. Јасно је да неутралне земље треба да нмају и дужности. Најважнија дужностнеутртлнихземаља Је, како то предлажу турски научници, жандарисање. Право је да се војске победника мало одморе. Због тога неутралне земље треба да држе војску на окупу. Наравнодато жа;ндарисаље не може да буде џабе. Не мшке ee sasreaßa’ni од Једнв државе да, чнтавђ време седи скрштених руку. Кад ce неутралноЈ аемљи нпје много чуо глас у току . рата, треба бар после рата да загрми. Изјава Цалдарисове владе
Атииа, 3 маја Претседник грчке „впаде" Цапдарис дао је своју прву званичну изјаву зв штампу. Ова изјава ie кратка и гпаси: „Пошто су обављени избори. у земљи је заведен потпун ред и мир.“ У изјави се међутим ништа не каже како је на земљи.
Лиценциа географика
„Њујорж Тајмс“ дожоси: I Прома вестима из Цариградз, сва југосповенска војска је нонцентрисаиа на Моргановој пинији. II Према вестима из Царигрзда, сва југословенска војсна Џ концентрисана према Грчној граиици. Према томе је Морганова линија та< мо негде око Кајмакналана, одн. Грчка граница лежи негдв у Истри. И кад човек помисли да ce нашим пионгирима још увек дају двојкв зио одговор* да je Цариград негда у Намачкој... Све мање свиња у свету
Извештај америчког Мивнстарства полишривреде констатује да се у последаБе време осетно сман.ује број свиња, нарочито у Средњој Европи и неким другим крајевима света. Та појава одавно Је запажена и у нашој земљи. У вези са ишчезавањем ове врсте папкара не догађаЈу се више предратне и окупациске свињарије.
МЕКО СРЦЕ
9 уИл Пополо “ доноси Један члапак у коме говори о човечно ■ сти и самилости италијанских војника да време окупације .
Увек сам их стрељао с’ ле ђа, Нисам могао да гледам њиховв »ЧРИ>I
Пусто турско!
Првликом посете брода ,Мпсурп” Сараџоглу је изјавио америчкпи повппарпма: ~Xohy д а пас почастпм турскон кафом л да вам објасним положај Турске да време рата.”
Es, да нам је целог века овако ратоватн!
Првомајске демонстрације у Београду
Цариград, 3 мајз Јалчинов лист ,Танин“ из поузданих кругова у у Багдаду, доноси спвдећу вест о Југоспавији: „На длн 1 маја дошло је до невиђених демонстрацијз у Београду. Иако овај дан није обележен у календару црвеним словом, још рано ујутру спегао се силан свет
из Београда и свих крајева ЈугославиТе у Краља Милана улицу. Повицима и понпицима нијв било краја. Поворке демонстраната покуљале су од Славије ка Теразијама вичући и носећи транспаренте. Кад Је видела топини свет, милиција се није усудила да навали на масу, већ ioj се и сама придружила. И тако, пошто нико није хтео да туче са овим демонстрантима, није папа ни кап крви. Увече демонстрзнти су опет преплавипи тргове и упи-
це Београда. Кзкј су радници загосподарипи епектричном централом, та je град блистзо у мору светлости. Увече око 8 чгсова демонстранти су се дочепапи »ружја и на Капемегдану осули паsбу. Хиљаде сигнапних разнобојнихјметака полетепо је увис осветљавају{?и град. Тек касно увече демонстрације су се смирипе и свет се р«зишао,|вли су демонстранти и даљв господари ситуације и у престоници и у свим другим крајевима Југоспаеије."
Тражимо изручење Павелића
Италија предлаже како да се реши питање репарација
Рим, S маЈа У последњв врвке Итапија je предузепа потребне мерв да се питање ппаћања репарација, које се стапно повпачи, од свршетка рата, једном реши на радикалан У том циљу Итапија је предложипа да се то питање једноставно снине са дневног реда.
МЕЗИМАЦ
Франио: По<лле смрти моји х драгих протектора, мислио сам да сам обрао бостан, а сад видим да имам још својих искрених пријатеља}
РАЗВОЈ НАЦИФАШИСТИЧКИХ ОПЕРАЦИЈА
Из главног казана вође рајха сасгаштава се: Наше снаге у Аустрији с успехом воде позициони рат, пошто су заузеле повољне позиције у државној адлшнистрацији. У Италији траје борба за балкански мостобран Јулиску Крајину, која је необично значајна као отскочна даска за операције против Словена, чије је даље уништавање отпочело сјајном диверзантском акцијом у Шкедњу. Шпански фронт знатно Је стабилизован, захваљујући помоћи наших инструктора и присталица широм целога света. Ужурбано се врши припремање нових кадрова, у ком цил>у су одобрене многобројне гипендије нашим средњоенропским сашезницима. Студије. се организују ПО систему очигледно наставе, у акцији прогив герилских одреда шпанских републиканаца. Гаулајтер Португалије и командант наших снага на југозападном делу европске тврђаве Салазар заробио је огроман број Португалаца, чије је пре бројавање у току. Мало је живахнуо швајцарски фронт, бар на сектору штампе на немачком зезику. У Грчкој се наставља шћење Јелина. Предузете офанзиве против јужне Бугарске и Јужне Албаније (да се овај део претворио у грчки северни Бпир). Тротив антифашиста примењује се пробаиа тактика: пусти га да омркне, али iy не дај да сване. Наша велика " лчиновска рска, која је „ош 18 јуна 41 >дине закљ/чила са нама споразум о прнјатељству, предузела је речиту офанзиву против Совјетеког Савеза. За цело време досадашњег рата Турска је упорио стајала на бранику наших интереса, а сада је примила на себе улогу заштитника целог Блиског Истока. Нова иранска влада отступила је од традициоиалне политаке и закључила уговор са СССР. Предузете су, међу- тнм, мере да се овај уговор жигоше као претња светском миру. Уз помоћ Провиђења и далековидних Трустовз наставља се акција на свима фронтовима.
Ревија ратних злочинаца у Будимпешти
Будимпешта, 3 маја Овде је одржапа велшка и ојајна ревнја ратлжх злочпнаца, који су ое појавили у својотву оведока на суђењу овоме иотакнутом једномитпљенвку и копеги генералу Ференцу Ооаибатхељиу. Оведок генерал Лајош Белди, комв je смртна казна недавно замељеиа доживошном робијом, изјавио је печанкн Севаалдао: Сем новосадежот п<жоља, упућнвања мађарске војсжв на иоточни фронт и стрељања у самој МађарскоЈ, што се у најгорем случају може оквалшрнковатд као ситна днсдишлннсжа грешка, Сом:батхељи је светао као сунце. Белда је, свакако, миолио на „сунце“ које је еаувек аашло прилижоас пада Берлиша. Суднја-ма је. међутим, пршло за ружом да се тога не сете и донесу правичну (са гледишта Сомбатхељиевпх еведока) пресуду.
јбШТАРИНА ПЛАТ.ЕНА У ГОТОВУ
ГОДИНА ХП
ПРИМЕРЛК 3 ДИНАРА
БЕОГРАД, 4 МАЈА 1946
ИЗЛАЗИ СВАКЕ СУБОТЕ
БРОЈ 357