Ošišani jež

JEЖ

*— Кажа мж тта је то стратегија? ~~ Стратегпја је наука која иас учп како се цовлаче етивчке граввце.

ТРУСТ МO3ГOВА О ЕТНИЧНИМ ГРАНИЦАМА

Да би се питан.е граница нзмеђу Југосдавнјв л Италије што иоправннје решило и расветлило са свих страна, оазвана су четири отручмм етнолога да дају своје миш.Ђење. 0 обзиром да је етнологија осо<sито развијена на западу, то и стручњаци припадају тим земљама. „Јежев“ сарадник огенографнсао је нитав ток рада овог труота моагова. Први мозак (раст ала Витскрио Емануелв. брада ала Ба.тбо); „Спњори, необичниоимо оам почашћен што у вашем друттву' могу н ја да кажем нешто о границама Италије н Југославије, Јадна Италија! Иагубила је свог ду* чеа, пзгубила је овоју дичну војску, ко зла шта ће да буде с колоиијама! Зар тој иесрећнионмој земљи, у којој лваги а;утп ли.мун, где тенори певају серенале а сопраии романсе, зар тој дивној земљи, о мама мпа, нанети још бола?! Знам д а код вао- не пале сентименталнн разлози. Отога хоћу да будем чи* сто иаучан. Тражнте ли етничку гпаПо ђ Ј Наo и Пднто у које год^хоћете село, у коЈм тод хоћете заселак Јулнске Крајипе свгта ћете видети натписе латиницом. Шта. то знач«г Т о значн ла су сви ги крајеви задојени латшгскоч културом зпачи италиЈанском. Его, то су вак етничке граиице! ’ O6 Да бИ ТИМе загваги ™ и велики број занат х, Ј6 ТО ’ 0 ДИO МН0 ’ та!кс> страшло? Ако he пх TlllTZT™’ и РеКЛИЊемнас la ВД верујете да ће лом све мање.“ Ј Ита * lи ' ,ом ’ бити мање - И сваким да'мГ„ аИ(ФИЗИОИОМИЈа ala Гари лема наочгдаО: I мовамо а, РаМ ° СТВар нснључивс етнички. Због тога i Р - да одбацимо предлог лредговорника. 1 етничку ,тинију РO3 ЈулиoК7 Крајнну, ја оам msjTtao своју | Рекламе. РИЈ “ М3& М ° ЈУ етличк У границу биле су трговачже i мобиле аК за <ИТаЗИ<> p * RTaMT ** „Фиат“-ауто- i Ја сам припојио ЈЉгоиГи 'Vt™ ” Риун,Л(>не адридтака* 1 места оставио ЉТ ™ НИЈе бнЛ0 ’ оам \ битно отступа од гоанппге Kniv аЈ НаЧИН Мo '! а тР.атаца « По нт. Z тшц* Kojy предлаже првдтоворник, ! Moio 1 ° КO 650 - 000 Словен а остало у Италијн По * nTZ?',"' > •*> "" т ■“«’ I ГТ . , К TOMIIya ала Винстон, глатко нзбри&н); ј нктчан. l " 1 ' Wj еНД џент - ТМ6л . Да буде м чисто егшгчжн » натчан. Слрвеи* же »«лв морв, не трпв мнрис приоганншта. | Аж> се к налазе поред мора, ошг су ту оасвик случајно. Словени воле брда. Међутим, »ко се брда наааве пореД мора, та су брда сасвим случајно таасо, тј. треба их склонитн. Збот тога моја етничка жшигј*. одваја Словене од прноталишта, јер би сважо друто ретпење вило шокииг. Повлачећн ту ово)у ливнју свега бн 843.99» Словена остало у Италнји- То решење свакако да »адовољава обе ванлтересоване стране.“ IV мозак (фризура ала Даладје, варфем „ооар д« Парн“); „0 не, драта госгродо, о викако же ! Зар вабсралзвате »о је наш правн савезнтгк? Зар Је то вахвалносг?! 0 не, господо, о никажо не! Пред надшм усгрепталим осећањима треба да шресташе свакн чигсто наунни приниап. Кад говоримо о границама, драга господо, између Југославије л Италије, драга господо, тада треба вудканском силином да избије наш смисао за ]тт.апду. Зар 645.999 Југословена да чаме под Италијом н даље?; 0 не, драга гооподо. о никако не; Максимтм што можемо осгавимо то је свега 840.000. Тако треба да се поступа ако желнме да будемо Фер. Таво је то, драга господо!“ Као шго се из ових стеиографсклх бележаКа внди, етно.тотаја се толико развила на западу да се може нааватл већ и универвалном науком, јер обу.хвата оно шго смо мн, у свом незнању, раније н-азивади стратбгијом, трговином нтд. '■ Што се саме дебате тиче, сарадник „Јежа“ всрује да ће, и поред све њене жустрине и на и&лед непремостивлх раз.тшка у мишљељу између појединих чланова овог труета мозгова, впак некако доћи до опоразума. Поготову ако ое јави какав маље псзнат егнолот па отпочне да и-злаже ТптГнадоди ЈулнСке Крајине миоле о етаологлјн.

ТУЂЕ НЕЋЕМО-CBOIE НЕ ДДМО!

Онн деле нашу земљу по неким својим нанелнма, алн ће морати да поведу рачуна и о нашем начелу.

Смањење раздаљине Београд-Загреб

КО ЗА СВОЈУ СРЕЋУ РАДИ САД АУТОСТРАДЕ ГРАДИ, УДАРНИК СЕ ПОСЛА ЛАЋА ДА ШТО БЛИЖА БУДУ БРАЂА,

Париски конзилијум

Ја сам да oe секу руке, Гршште, колега, ј» шгсјшк боље ноге! Ј» «иет мислим вајбоље де је преподовнмо, т пп* имдд«,

ПОСЛЕ РАТА НОНФЕРЕНЦИЈА

Јован Јовановић~Змај

Досад беху поља, горе Па и море све крваво, Крв се лила, мир добила Сад мастило тражи право Топови су досад били И зажегли дивску свећу, Сад се види, топе иди! Гушчија се псра крећу! Све до јуче мач је био Коловођа бојног кола. Сад у футрол, светли мачу, А носеви из футрола! Досад бсше цика. трка, Сад ће опет да се шмрка, Сад настаје нова ера, Отвара се табакера! Пека hyre који с’ бише, Који крвцу рекот лише, Којп звера арогопише, Којп правлу пзбаввше , Ки, jvinujii, тише, тише, Сад he да се копферише! Телеграми светом лете, Чудно су им мисли глупе, Родило се већем дете А бабице сад се купе; Једну води слатка завист, Другу тера страх и пизма.

Једна - хоће да га крсти, Друга хоће да га кризма, Једна хоће, ради санка, Да га маком бенђелучи, друга жели да се дете Фашдвјама тешко скучи. Једна хоће да је кума, Да му своје име даде, А друга би да га дели Расечено на комаде. Бог и душа, није братски, Макар да је дипломатски. Ал’ ма биле какве ноте, Ма .их бечки циган свпр'о, И над протом има проте, Век 6и овај протестирр. Чнје Bohn, тог су дпии, Чије муке, тог су нади, Чије paue, тај се брани И од аусте дип.томади. Где је правда, није клетва; Ко је cej’o тај be жњетв; Чија њива, тог је жетва; Коме бог, том и сви свети! То и баба знаде свака, Зато стан’те, ил’ анданте! Hehe бити уттмпака За вас. позне ттшпулаитв! (Илустрована ратва кроника, ISH г„

ГЕОГРАФСКИ ПОТХВАТИ АМЕРИЧКИХ, ЕНГЛЕСКИХ И ФРАНЦУСКИХ ЕТНОЛОГА СТРУЧНО ПРЕУДЕШАВАЊЕ ЗЕМЉИНЕ КУГЛЕ

Географски лодвиг етнолошких стручњака, који су одиекле донели у Истру огроман лланински ланад и посгавнли га тамо где је шима бнло потребно* изазвао је сензацију на делој земл.иној куглн. У лрвом реду Италија је дошла у лрилику да, упоредо с ПОЛИТИЧК.ИМ и етничким, реши и свој географски: ироблем. Стручњацима су стигли телеграми и.з Напуља н: Катаније, у којима. лугогодишњи управљачи овпх провднција изјављтју да, у накнаду за Трст, Горицу, Пулу и сва остале градовз Јулиске Крајпне, радо устулају Југославиј« Везув и Етну. Ако не прнстане да примн ово неисцрппе руднике лаве u другог грађевинсвог материјала, којнм су ови крајевн већ засићени, моле се свемоттћн стручњаЦи да преноо изврше крншом. Римски званичпк кругови ламигују стручњацима да узгред шутиу острво Кортшку, тако да падне-у италијанске територијалне али ако је ФраПпудима баш стало до корзикансшх брда,да ,се она обрежу ii набаце па Гаскоњу или Провапсуунутрашњооги земље били би потребпи ситни географски размештаји, а добро би дошла нека лпферација украјнпске дрнице и босанских шума. Финока нудн стручњацпма 22.356 језера, да их ра.з-> меоте. прем.а географској тражњи. Како ое сазнаје, између Гренланда и Сахаре прсгигнут је пентлменски споразум о размени горњег слоја земљнне ко-ре, тако Да ое, посред- 1 ством истарскнх стручњака, смањи вруђина у Северној Африци, а највеће острво света колико-толико умлачи.Ецглес-ка he бнш у стању да лиферује огромне количине ма,гле о-колним државама, док he Америка свакако тежитн да се тај континент још више приближи Евротш и Индијн. Турска би радо прнгрлила сва разбанана острва уј лоточном делу Оредоземног Мора, а Грчка би се растегла волико год комиспје дозволпле. Азија лрнстаје на парцелациЈу Хималаја и устунање појединих парцела беспланинашима у накнаду за равниде. Африка нуди за ошпту-сгвар Килиманџаро.п пустињу Гобп, а Јужна Америка интегралне Кордиљере. Јапан бн с одушевљењем дао ко-мллетну серију овојих вулкааа за под-а Кпне. Америчке области neh су сгавнле на расположење генијалним отручњацима неограшичене колпчипе сиега и ле* да за фрижидере у којима се одржавају сличне геополитичке и етничке идеје, тајне и патенти. Комисије стручњака имају пуне руке посла, а чим преудесе овај гурави овет, нрећи ће на овемирску полп-, .тнку, тажо Да се у догледно време могј г очекивагн гранди'озни преображаји у планета.рно!М свету- ■ М.

Референдум по питању плебисцита у Грчкој

_ Атнна, 17 маја дшњи стручњаци за изборнв марифетпукв оастав« Г. тг Рвферандума, који ће имати ове три тачке: 1) Ја сам за увоћоња монархије са грч* цоперн ВаЉ * М Ђор,,вм н * "ородиц. Хоенп„„„2).,>!!*ПИМ 08 плеб нсцит спроведе у духу избора од 31 марта. 3) Жепим и дал>а овакау самостапност, каква je досада била. да*- Р»ч n° Аа Н8 С , в * тачке треба одговорити с» етранству." Нв у ° бзИР ’ вог угпеда Г Р чке у тоЈ

Јежева дипломатска пошта

MF4 M r * ЛБЕРТO БОМПИАНИ, Малта, Мр. АЛКАЛА ГОл ’ ибралтар* Повгуно сте у праву кад тврдите да' _ извеснах етрувњака из комисије за разгра-: л « >в . 5 гославпЈв и Италије требало сматрати и ваеј Јгри aHCKUM ДР на основу најчнстпјет етннчко!!

Чг . РЕЈКИЗ, народни пооланик, Лондон, Питањб Koje оте недавно поставили у Доњем дому поводом суђел ља дражн Мнхаиловићу може да изазоЕе извесну гихаилоЈшН je био лојалан савезник фашпстичке ИталијВ и Немачке па због тота миоги не знају на коју ете од ових двеЈу земаља мислили-када сте рекли да је био „лојалал савезник ове земље".

Стручно шпартање Јулиске Крајине

ПОЛИТИКУ ВОДЕ БИСТРУ: ЛИНИЈАМА СЕКУ ИСТРУ. АЛ’ ИЗРЕКА КАЖЕ GTAPA: прАве РАЛУП БЕЗ КРЧМАРА.

Бивши будући краљ

Грчки регент трља руке, iep се нада без по муке да добије круну. Ulto ие може с куидацима, оствариће с мртвацима по старом рачуну.

Чудна ми чуда

Лондон, 17 маја Fa вест Рајтера да је у Велику Врнтанпју доведена трупа од 25 немачкпх научника да раде с ентлеоким научницима на конструкцији авиона без мотора и Да они пеће бити третираии као ратшг зафобљаницп, у Лоцдону кажу; Чудна мн чуда! Кал смо у Немачкој осхавнли под оружјем чптав милион Немаца, ваљда могу и у Британији да- живе слободно 25 немачкпх иаучника!

ЕТНИЧКА ОФАНЗИВА

Прилпиом пррглашења Емнра Абдулаха з краља 7 рансјорданије, у његову земљу he док 150,000 е нглеских војника.

ХоКе Ли ова војска бранити нгибу независносх Јок. Засад ће бронатв самр нрннцин.

ПОШТАРИНЛ ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ

1

БЕОГРАД, 18 МАЈА 1948

ПРИМЕРАК S ДИНАРА

ИЗДАЗИ СВАКИ СУБОТЕ

БРОЈ 359