Ošišani jež

NEMAM VREMENA

Žak KONFINO

Svi tako Kud god se okreneš, koga god sretneš, s kim god govorio, od svih isto: Nemam vremena kažu. Ulicom prođe prijateli pored tebe. Upravo projuri, prohuji. Kao vetar. Jedva mu uhvatiš pozdrav i gest: podigne jednu obrvu, klimne glavom i odmahne rukom. Kao izmifie mu nešto Nešto važno, nešto što mu se ne sme izgubiti. I odmah znaš u Cemu je stvar: nema vremena čovek. Pa hteo ne hteo, moraš i ti tako. Ako imaš iole stida i obraza, moraš tako. Gledaj kako znaš, tek neka niko ne primeti da si ti, ne daj bože, taj koji Ima vremena! Otud nam đrug Nenad kao bela vrana. Nezgodno mi i da pričam, jer dobar mi je znanac 1 prijatelj, pa bi moglo izgledati da hoču da ga opanjkam. Jer šta je tu je, uzalud mu uiepšavati stvar, tek ja ga nikad nisam čuo da nema vremena! Ni ja, niti iko drugi. A radi! Kao krtica rađi. Uopšte, vredan Covek. Pa ipak. ako bi na meni bilo da mu pišem karakteristiku, dvoumio bih se. Jer trči čovek i dođe mi sumnjiv. Jer tu mora da ima nečega: čovek koji ima vremena!.. Da: on ima vremena. Ali ne pitajte kako dospeva. Onomad mu đošao u kanceiariju njegov dobar drug. Staša. Poslom, ne da kažete ovo 'iii ono. Ali: stari dru-

govl. Ide H tu da se odmah, onako; iz neba pa u rebra, baš sa tlm započne? Jer najzad zna se šta je red. I Staša razvezao. Najpre kako nema vremena. A ume da bude übedljiv. Onda dodimuo malo ovo čudo od zime danas. Covek govori sa izvesnom kompetencijom. Odmah vidiš da se na samom vrelu obaveštava. Zna ti svako kako i zašto. I sve posledice uz to. Po zdravlje, u poljoprivredi, i tako dalje. Onda je dodirnuo i pitanje ovogodišnjeg ogreva. Enciklopeđista, tu nema šta! I sad zamislite kakva bi šteta bila, kad bi on celo to znanje samo za sebe zadržao!.. Dok Nenad, hm, Nenad... Skrt na rečima i suvoparan. Retko će nešto da kaže na šta bi mogao da se veže razgovor. Reč izazove reč, reč budi misao, jedna misao drugu, počneš s jednim, izađe ti na dva’est peto. Covek i ne sluti koliko ti razgpvori mogu da budu plodonosni. Nisu uvek, razume se. Ali klice su tu, a ti budi vešt, pa udesi da proklijaju. Nenad međutlm ništa to ne ~brenuje“. On, prvo i prvo, ne ume ni da sasluša čoveka ovog kalibra kao što je Staša, već nastavlja svoj posao kao da ovaj i ne postojl. Ili sasluša malo, dobujući prstima po stolu, pa nastavl svoje. Ili ti odjednom stane da pevuši. Dođe mu kao neki refleks. Kao ono kad trepneš, da ti što u oko ne zapadne. Ali ovo je diskretnije. Jer ne možeš da kažeš da je začepio uši da te

ne čuje, pa ipak. Uglavnom, pazi da mu sopstveni tok misli ne poremetiš. Posle pola sata ove više manje nemušte odbrane Staša je likvidiran. Odjednom se on doseća da nema vremena: Uh, ja propadoh od posla! zahukće on. Znaš li da nemam vremena da dišem! Ne znam gde mi je glava! i oprašta se, i polazi. A znaš li barem zašto si došao ovamo? —■ pita ga Nenad smešeći se valjda, zato što mu je plan tako dobro uspeo. Ah, pa da, umalo što ne zaboravih! priseća se Staša da je zaista radi nečega došao i traži u pameti šta bl moglo to da bude. Sarao to nije lak posao. On pretresa u sebi ceo tok današnjeg dana; u osam je morao u kancelariju, ali pošto je već u devet imao neku konferenciju, nije se isplačivalo ništa ni počinjati. Onda je pošao pravo na konferenciju i baš u tom trenutku zazvrjao telefon. Sta je? zovu ga hitno u kancelariju. „Hitno da dođete“, kaže. A ništa ti nema gore od tog „hitno da dođete“, kaže Staša. Jer Sta znači: hitno? Sta se danas radi što ne bi bilo hitno? Uglavnom dok je došao i dok se objasnto,

zađocnio i za konferenciju. A bar da je bilo nešto važno? Eto tako Ijudi i ne misle mnogo, i na jedan sasvim neodmvoran način kradu ti dragoceno vreme. la kad se kako-taKo iskobeljao od toga, rešio se da ipak ode na konferenciju. Najzad bolje je dockan no nikako. A konferencija tii, u istoj zgradi, gde je Nenad. I tu se onda Staša setio da bi to .bila zgodna prilika da porazgovori malo sa njim. Zbog tog predavanja. Da, pa zato je on i došao: zbog tog predavanja, koje on, Staša, ima da drži. A kakvo ti je to predavanje? pita Nenad. Stašu odjednom nešto štrecnu: More, lako ćemo za predavanje, nego sad se nešto setih da imam zakazane još dve sednice. Razumeš: dve razne sednice u isti sat. Upravo imam da održim čas u sindikalnoj podružnlci, a baš u taj sat održava se i sednica sindikalhog veča. Pa zašto, pobogu, brate? čudi se Nenad. Ali Staša je već našao jedan izlaz: Uostalom, to ću ja već đa udesim. Nego da vidimo šta ćemo s tim predavanjem? Kako da vidimo? opet se iščuđava Nenad. Sta ja tu imam da vidim i da ne vidim?', Dakle. obećavam ti da ću doći da te čujem, ako u to vreme nisam zauzet. Ne, ne! Ne radi se o tome objašnjava Staša, več sam mislio da te zamolim da ti održiš to predavanje mesto mene. Utom zazvoni telefon. Nenad

dohvati slušalicu i, izmenivši nekoliko reči, pruži je Staši. Sta? Zar su me i ovde pronašli? iznenadi se ovaj. Onda otpoče razgovor: Ko je tamo?.. Sta? Sihdikalna podružnica? Baš dobro što ste sa javili... Slušajte: čas se mora odložiti... Imam vrlo važnu sednicu... Da... Da... Pa zakažite... recimo... za prekosutra... Kad? U isti sat. Da, najbolje u isti sat. Zakazuje Staša... Vezuje se i odvezuje; zapetljava, otpetljava Posao nije lak. Graške znoja mu orosile čelo. Ali jednu muku skinuo je s vrata. Završen je razgovor. Ali jedva stigao da spusti i slušalicu, pa telefon već ponovo zvrji. Opet njega traže. Radi sednice sindikalnog veća._ Staša se već Ijuti. Ne, to je isuviše. Alo!.. Apsolutno mi je nemoguče da dođem. Imam da održim čas u sindikalnoj podružnici. (Za sebe: ~Ah, šta tu vazdan!“) Sta? Zašto sam zakazao u isto vreme?.. Pa otkud ja... Uostalom, objasniću vam posle, sad imam važan razgovor ovde. Zbogom.„ Uzdahnuo je kao đa mu se sinji teret sa srca svalio, a onda se obratio Nenadu: Vidiš li ti ovo rastrzavanje’ I to je tek jedan deo!.. Pa ti pojma nemaš, Coveče! Sad ćeš razumeti zašto ti moraš da održiš to predavanje mesto mene. Veliko natezanje oko tog predavanja. Nenad dugo razmišlja. izvlačl knjižicu, u kojoj beleži šta sve ima i kađa da uradi, računa nešto i najzad pristaje: Imaš sreće, Stašo. Imaću vremena. Dobro spremiču predavanje za taj dan. Ovaj ustade da se oprosti. Znao sam đa mogu računati na tebe, zahvaljuje se on. lako si me malo uplašio. Sta ti to toliko studiraš taj tvoj trebnik? To je moj raspored, Stašo. A šta će ti to? Vidiš li ti šta sam ja danas posla posvršio i bez toga?! Ajd, a sad moram dalje. Zurim, nemam vremena! Uh, strašno! Prosto ne znam gde mi je glava. Trže se Nenad. S početka je ’oš pevušio, na svoj način pevušio pesmu koju on sam obično ne čuje. Onda mu prekipe; Da, zaista, mnogo si posla svršio: U kancelariju nisi išao zbog konferencije, na konferenciju nisi otišao zbog ovog razgovora, na čas nisi išao zbog sednice, na sednicu nisi išao zbog časa. I ovo predavanje ću da održim ja, mesto tebe. Održaču ga, da. jer meni se čini da bi blla grežka kad bi odbio. Jer nisi tu u pitanju ti, već naša stvar... Uostalom ona nije i tvoja stvar. Zašto, mol’m te? Zašto? Jer za našu stvar valja imati vremena. I sređenosti. I reda. I discipline. I poštenja. 1... Uzvrpoljlo se Staša: Nenade, šta je tebi? Ajd, razgovaraćemo se o tom drugi put. Ali sad, veruj da nemam vremena. Izleteo iz kancelarije. Prohujao. Kao vetar. Sad ga vidiš, sad ga ne vidiš. Ođ njega ti u ušima bruji: nemam vremena, nemam vremena...

IZVRŠENJE PLANA PROLJETNJE SJETVE ZA 1949 GODINU

Zagreb, februara Sudeći po mnogim znacima, pojedini srezovi u NR Hrvatskoj pristupili su već izvršenju plana sjetve za proljeće 1949 godine. To se zaključuje po činjenici da oni sada počinju radove koje su za ovogodišfaju proljećnu sjetvu svakako već svršili svl srezovi. Tako Sreski zadružni poslovni savez u Jastrebarskom već ima 1.500 kg sjemena jare zobi, od 4.200 kg koliko je morao imati i ovog proljeća. Radi što solidnije pripreme za iduću godinu, on ove godine nije ni izvršivao plan. Sreski narodni odbor u Cazmi otišao je još dalje, pa je u saglasnosti s organima republikanskog Ministarstva trgovine i snabdijevanja več podijelio za ishranu 4 vagona sjemenskog krompira, na račim žetve tog krompira u 1949 godini.

Sreski zadružni poslovni savez u Karlovcu već je prvom poštom uputio raspis Sreskom narođnom odboru u Karlovcu o otkupu i čišćenju konopljinog sjemena. Kako je taj posao za ovu sezonu morao biti ranije svršen, jasno je da je ovo dalekovida priprema za iduću godinu. U Ivanić-gradu je s uspjehom završeno truljenje sjemenskog krompira. Propalo je oko 30% krompira, čime je obuhvaćen i dio truljenja predviđen za dogodine. Sreski narodni odbor u Ogulinu otišao je, međutim, ponajdalje. Pošto se, sudeći po svemu, on već nalazi u situaciji završenja cijelog petogodišnjeg plana, on više ne nalazi za potrebno ni da sarađuje sa Sjemenskom službom. Srećna im bila 1949 godina!

SVE U SVOJE VRIJEME

Ama šta to radiš?! Zar nisi čitao da „kampanja čišćenja hlgljensko-tehničke zaštite“ počinje tek idueeg mjeseca?„

ŠATROVOI-AMATERI I FRAJERIPROFESIONALCI Idem tako Terazijama i kalkulišem, to jest razmišljam o poslednjim kalkulacijama, kad me neko potplete s leđa. Pružio bih se koliko sam dug, da me dobri Ijudi ne pridržaše. Đeri čileta, trenira prepone! osu se kikot nekih, da ne kažem omladinaca, ispred kinematografa „Beograd". Pođoh ka ivici daleko izlivenog asfalta proširenih Terazija, kad začuh ženski vrisak. Pardon, klinka! izvinjavao se dobro odjeven mladić djevojci na koju je „slučajno" naietio. Izem ti oko na viIjušku, pilence! Pi-pi-pi! Citava busija urnebesno se kikotala. S jednog kraja palo je upozorenje: Nicom da redaš! Treba je sa đasovanom. Žensko biće u pratnji atletski razvijenog mladića učtivo je propušteno. Ali su nailazlle nove žrtve, lišene slične pratnje. Dobacivanja su postajala sve sočnija na prostoru od bivšeg „Narkipa“ do bivšeg ~Pariza“,, nekadašnjih kinematografa u kojima su briljirall Mačista, Edi Polo, Golijat, Hari Pii, Frankenštajn, gangsteri, butlegeri, pođzemlje, apaši, mafija... I eto, kalkulišem: više nema tih ~uzora“, nema ni besprizomih, pa ipak, kad bi se

to pustilo tek tako, nikao bi komv u centru Beorrada: apaši iz sporta i razonode. Gljaj! 'viču ovi „sportisti" Clanu iste „mafije". Hazjareni čovjek kome su, vica radi, stali na žulj, hoće jednoga da uhvati. Dvije mlade ~dasovanke“ uhvaćene su u klopku od sastavljenih ruku i zaplašeno vrište. Za „pilence" je najteže da se probije kinematografskom stranom Terazija. A ~pilence“ je i ona nasmijana omladinka koja je prošle godine radila na Terazijama s motikom u ruci. Pa ako već nije više potrebna motika, red bi bio đa naiđe neko sa ~baštunjcem u gepavici“ (sa motkom u ruci) ili zakonskim propisima u džepu i rastjera ove šatrovceamatere, koji se postepeno ali sigumo pretvaraju u frajereprofesionalce. Pera kalkulator

28 FEBRUAS 1948