Ošišani jež

Beogradski snabdjevači u Zagrebu...

Vidje II ti како Hjepo sortiraše? Lako je njima, koiega, da sortirajn kad sn najprlje nabavlll robu.

Moj pobratim

VRATIM prije neki dan kod mog pobratima Zarka опако, uzgred, našao se u njegovom kraju pa đa vidim rekoh, šta mi radi pobra. Nađem ga kod kuće, sjedi za stolom razvašario neke haritje oko sebe, neke crteže i računice, razdrljio košulju, prste zabio u kosu zakopao se čovjek, pa samo što vatra ne bije iz njega. Sta radiš to? pitam ga ja, Otkad ti ode u inženjere? On se obrađova kad тпе vidje: E, baš fino što si došao! Ti si bar malo stuđirao tehniku, Da mi pomogneš. Sjedi. Objasni mi čovjek svoju muku. Za njihovo pređuzeće treba da se naprave priručne radionice i garaža i magacin neki, i zgrada tvprave, i još neke krupnije i sitnije dragunlije, pa on treba sad da napravi kao neki program šta i kako da se radi, prema potrebama preduzeća. Dao mu direktor zadatak da napravi nacrt svega toga (a on pomoćnik direktora) i to đo ponedjeljka, pa on ponio posao kući, da ga mirnije i Ijepše svrši. Ama, ostavi, ne znam tl ja to ništa branim se ja. Kad sam ja i kad napustio tehniku! On ne da ni opepeliti: Batali, kaže nemoj da se tzvlačiš. Cetvere vči više vide. Nego, slušaj, pa pomaži, a ja ću da ti pokažem šta sam ja ovđje iskombinovao. Ja, šta ću, sjednem, zapaiim dgaretu, slušam, gledam, a on samo veze: Ovo je vidiš, garaža. Istina, sad imamo samo jedna putnička kola i dvoja teretna, ali sam ja predvidio garažu sa deset boksova i mehaničarsku radionicu uz nju Sve od armiranog betona. Volim ti, brate, solidnost. Kad se gradi nek se A ovo ovdje, to ti je magacin za ambalažu, za one когре i špajoie, i sandučiće i buriće. Sad imamo jednu šupu pet metara sa sedam i po, a pazi šta ja predviđam. Slušaj: magacin za ambalažu. Zgrada od 750 kvađratnih metara, od tvrdog materijala, sa betonskim padom i gvozdenim vratima i prozorima, bez stubova i ziđova u sređini, nego potpuno slobodan prostor... Cekaj, stani! prekinem ga ја. Šta petljaš to »bez stubova u sredink? To poskupljuje, a tebi stubovi ne smetaju, kad је to neka sitna roba. Nemoj da me prekiđaš. Cekaj da ti ja sve izložim, a ti poslije stavljaj primjedbe. Ako hoćeš, ti bilježi đa ne zaboraviš evo ti olovka i blok.

Nastavi tl шој pobra, a Ja samo slušam: Ovo je pristupnl put 1 put u samom krugu; put širine osam metara, od betonskog kolovoza, sa obostranim pježačkim stazama po dva metra.„ Ama, čekaj, pa niste vi neki kombinat, nego malo preduzeće...

Ne prekiđaj. Primjeđbe poslije. Kad se gradi nek se gradi. Pa ti moj pobra nastavi da ređa: treba mu upravna zgrađa a svaka soba u njoj mala sala, treba mu skladište goriva, taman za petogodišnju rezervu, treba mu ložionica, trebaju mu liftovi, trebaju mu rezervoari za vodu samo što mu ne trebaju i kule u vazduhu. Cak se sjetio i staklene bašte »za reprezentaciju da imamo svoje sopstveno cvijeće«. A sve to da bude u armiranom

betonu, u masivnoj gradnji, Sroko, prostrano, u staklu, u čeliku, u finoj obrađi... jer: kad se gradi nek se gradi!.. Zahuktao se moj pobratim u izlaganju, a kad je najzad udario tačku i zapitao ше za mišljenje, ja odrezah: Sve je to lijepo i krasno. Sarno, pobratime, zašto kažeš: »Kad se gradi, nek se gradi«? Reci, brate, srpski: Kad se arči, nek se arči... On me pogieđa razrogačeno. Nismo se tada složili, več đesetak dana kasnije, kad je projekt pretresla Planska komisija. M. M.

ZASTO? ZATO! □ Zašto je jedini hotel u Ko■ lašinu pretvoren u filijalu Klasne lutrije? Ш Zato što Uprava hotela nlj kad ne zna ima li slobodnih soba j za prenoćište, pa se putnici uzdaju jedino u sreću. □ Zašto se gradsko pređuzeće ; u Banjoj Luci koje se brine o . parkovima zove baš „Cistoća"? i Ш Zato što je sve parkove i ■ travnjake tako lijepo oćistilo od i trave da je više nigdje nema.

Gazda-Jovina svinjarija

Zemljoradnik Jovan Dedić prijavlo je od 96 svinja svega 16.

Kad dođe komisija, svaka deseta da se javi.

ВUN А R

Bila jednom jedna upravni;a osnovne škole u Kačarevu pa se zvala Žagorka. Elem, došla ona kođ sekretara Mjesnog narodnog odbora i požalila se kairo je u školskom dvorištu bunar neispravan, pa joj trebaju daske, kako se neko đijete ne bi omaklo i u bunaru udavilo. Sekretar je saslušao i odmah odobrio da sa gradilišta zadružnog doma uzme građe koliko je potrebno, te da bunar opravi i djecu od opasnosti spase. Upravnica se vratl u Skolu 1 za vrijeme časa Izvede svu djecu iz dvije učionice, tako da se postroji 120 đaka-đačića. Išli oni tako, išli pođ komandom svoje upravnice i dođu na gradilište zadružnog doma. Mala djeca, ali mnoge ručice. pa ti onl pođuhvate trideset greda, veliki broj letava i dasaka, pa, nogu po nogu, sve to Ијеро prenesu u dvorište upravnice J tamo slože i poređaju. Ali, da viđlš Cuđa, navmu tl dva odbornika u školsko dvorište, obazru se, razgledaju i imaju šta vidjeti: bunar ispravan. nije ni bio pokvaren, pa se ona grdna japija nije ni morala trošiti. I oni bi pomislili da tu ima nešto začarano, da im ne sleti na rame golub i šapnu im da je upravnica htjela da opravlja bunar na taj način što bi onu građu lijepo isjekla i postepeno stavljala u svoj šporet, da se razgori i lijepo razbuktl. A kad čovjek u hladne decembarske dane dođe spolja pa se ogrije, to mu je isto kao kad se po Ijetnjoj pripreci napije svježe bunarske vode i utoli žeđ. Nekad bilo, sad se pripovijeda kod nadležnih.

SUVOZIDAR

Bio jednom jeđan rukovoiilac građevinskih radova. po imenu Miloje Jović, pa Dtišao u Кге-; poljin kod 2agubice i rekao: „Ја ću vam sazidati takav zadružni dom da će se svi Cuditi.“ Seljaci se grdno obraduju, јег su sve pripremili, i sama Promisao nanijela im Covjeka vična da rukovodi ziđanjem. A naš ti Miloje objasni kako se više ne zida temelj kao što se prije zidao, nego on ima nove, svoje metode. - Veli, on će im uštedjeti mnogo maltera, a za pijesak se ne moraju mučiti da ga prosijavaju. Seljaci vrte glavom, kako će temelj bez malteга. ali onaj tjera svoje, pa naređuje da se slaže kamen na kamen, jedva ih malo premažu, pa skoro slobodno stoji svakl za sebe, sve po Milojevoj metodi. Nije dao ni đa se teše kamen, kako bi se bolje slagao, nego ih je übjeđivao da kamenje treba da bude što više kao u prirođi, јег što priroda sazida, to je jače od muke čovjekove. Elem, sazida ti on tako temelje

na svoj naCin, a kad bi sve gotovo, stade kamenje da se odvaIjuje i ruži, a dođoše stručnjacl i ustanoviše da šteta iznosl 79.100 dinara. A Miloje, veselnik, ne zida više zadružne domove, јег je njegova metoda krepala u Krepoljinu, zajedno s parama i trudom zadrugarskim.

Poštar vilenjak

Bio jednom vilenjak. kojl se od kržtenja zove Milivoje Cuk, aii su ajega dnige vile i vilenjacl • zadužili da se primi raznošenja pošte u Odžacima. АИ jednog dana Cuk uhvati uk, pa što pošiljaoci za dan napišu on za tili čas pocijepa i uništl. Pismoprimci, koji su postaU tako nepismoprimci, Ш pismoneprimd, čekali, бекаИ poštu, pa kad im se dosadi krenu da traže tu alu što im proždire pisma, pa tako tragajući naiđu na jednu napuštenu ukletu kuće u uUci ukletog Bana Jelačića i tamo otkriju rpu pocijepanih neisporučenih koverata. I tako doakaše vilenjaku Cuku, јег kad mu pronađeš ukletu razvalinu. pogodio si ga u Ahilovu petu.

Savremena narodna lira

Ој, Moravo, moje selo ravno, Jesl ravno nisi vodoplavno.

Dolinom se šetale, ali ne bez cilja, pa su dosta nabrale lebovitog bilja.

Jače bije srce u menika, јег je normu premašio dika

18 BЕРТЕМРЛК

5