Ošišani jež

JEŽ

O jednom horu

Uvježban im je hor, školovan svaki glas i raspjevani tenor, i prignšeni bas.

Na note pjeva svak zna ih od »скк do »si«; palice vreba znak: Upađaj ti! Sad ti!

ATENTAT NA ATOMSKU BOMBU

Kada }e Višinsta proćitao rezohidju o zabrani atomske borobe i opštem razoružanju, jeđan ameriČM pretstavnik na licu mjesta obratio se vrio usplahireno saradnldma neravisne Hearstove StamP« Gospodo, rvo Je gkandaJ! Ov* Je običan atentat ва atomsku bombn! Oranogiaeao izgovorene rtječl 1 H atentat“ doprle m 1 do užlju „Ježevog" saradnika. Ovakvi ispadl nastavio }e deiegat ne mogu blfl dopušteal o međonarodnhn odnostma! Citavom svijctu Je jasno da ova reEoinclja ima ta cilj da mlnira naSn proirvodnjn atomskih bombi, ш коЈи smo nložlli milljarde dolara. A zar mimranje samo po eebi nije ratna mjera, i zar onaj ko se slnžl miniranjcm ne vodi agresivm polltikn?! Herstovcl sa grozničavo stenografisall Sto ae fl£e kontrole, mi smo ва kontrolu, all smo za princip samoopredjeljenja и kontroli, Mi вшо se opredljelill ха to da dobrovoijno 1 eavjesno vršlmo kontroln n Bvima zemljama, 1 ma da nas napadaju zbog miješanja n tnđe stvari, mi na pitanjn ove kontrole dokaznjemo da smo protiv svakog stranog miješanja. Govomlk je zavržio riječima: Nama se prebacuje da smo protlv upotrcbe atomskc energije isključivo п mirnođopske svrhe. Naprotiv, mi smo baš za to da se

n ostalom svijetu atomska energija i ne npotrebljava drugačije nego п mirnodopske svrhe. Samo zahvaljujučl n a š o j kontroli, moše se postići da nijedna drnga zemlja ne proizvodi atomske bom. be.

OČEVIDAC

OVIH DANA obiiao je našu zemljo i naš glavni grod američlci novinar Džim Majkel. Pošto je pažljivo razpledao i zopisao sve što je vidio, a vidio je sve, izjavio je našem saradniku da je oduševljen napretkom- Odao je prizncm|e brzoj izgradnji kuča f popravljoniu puteva, đivio se našim trgovinama, pohvalio je tempo postavijanja mostova, isušrvanja zemlje, vidio je ogrorrme mase trudbenika u l|etnjim odmaralištima, itd. Uopšte, napjepše se izrazto o postignutim uspjesima u svima ohlastimo- Na kraju je rekao našem »arodniku: Po povratku u svoiu domovinu, opisoću stanje u vašoj zemlji i pobrinuču se da Amerikanci saznaju istinu o tome šta se, ustvari, dešava »iza gvozdene zavjesec- Raskrinkaću sve kleve+e i lažiNaš sorodnik se oprostio od ovog šompiona istme i čekao »Njujork Herst Tribjun«, u kome će progovoriti plemeniti nov'mar. Poslije više nedjelja najzad su došle novine- Odmah na arugoj strani, pod кгирnim nasiovom »Očevidoc o Jugoslavijic, naš saradnik našao је člonak u kome је Džim Majkei 'rmro svo|e lične utiske: Ovako je pisao Džim Majkel; »Bilo mi je veoma teško da uopšte saznam nešto u toj zemiji u kojoj se stvarno sve krije iza gvozdene zavjese, i to ne samo srmbolično, već u pravom smislu riječi. Htio som, na prrmjer, da vidim da li u radnjama prodaj« sve ono bogatstvo što se vidi u izlozima. Ali izgleda da su nonjušili moju namjeru, јег, iako је falilo još najmonje deset minuta do sedam sati, čim bih hito da uđem o neku trgovinu odmah su olarmirani službenici spustili gvozderru zavjesu. Sjutrodon, kod sam pošao u isto doba, to se ponovilo- Na taj način uopšte nisam mogao da razgledam trgovine- Primijetio som da ja pri naglom spuStanju gvozdene zavjese ostalo u trgovini žena, djece i storoca. Kokva je bila njihova sudbina, nisom saznao, oH to nije teško pogođrti. Građevinske djelatnosti uopšte ne-maVidio sam, doduše, u svim ulicama i u svim gradovima užurboni i grozničavi rod, skele, radnike, cigle, cement, di je to sve samo kamuflaža. Da bi norod zavarali oni veoma spretno vrše tu komuflažu, podižu, naoko, zidove, pokr'rvoju te zidove krovom, i uopšte, hnitiraju kompletnu zgrodu- Cak su izgrađene sobe, u sobama elelctrika, vodovod, o stepeništu litt, pa čak i Ijudi stanuju somo da bi izgledalo kao prava kučoO novim mostovima ni traga. Obišao satn veliki dio zemlje i zopazio da su o-

gromni kompleksi, no desetme SHjoda kvadratnih metora, bez rjednog mosta. Da bi to opravdaii, uklonili su sa tih mjesta i rijeke, pa čok i nevine potočićeDa bi pred nesrečnim narodom prikrili nedostatok mostova, pored Beograda, kod Pančeva, isušena je ogromna oblast. Sad je djela ta zemlja ostala na suhom i naiazi se u potpanoj zavisnosti od siučojnih kiša- Ako sam t« i tomo i naišao na neki most, usljed neraziHtme štednje, tokav most jedva stiže od obale do obaie-

Sto se tiče osnovnih prova čovjeka, stanje је očajno- Cijelo Ijeto je trajalo masovno deportironje radnika i namjštenika u zajedničke i grupne internacije. Ti nesrećni Ifu-cfi btli su nedjeljama prognani и razna mjesta Daimacije, Slovenije, Priosuđeni na nerod i često satima izloženi suncu, goli i bosiTeror je strašan. Veoma često opse Ijude iako sv došli sa preporukama visokih omeričkih i engleskih ličnosti, pa čok i pape i donijeli sa sobocn radio-stanice. Ргипјег nevjerovatnog rosiponfa narodnog novca vidi se u tome žto su tzgracßli željezničku prugu od Šamca do Sarajeva i potrošili mihone, umjesto da su od Slovije produžili trolejbus do Sarajeva i užteđjeli toliko uglja, itdPošta se miježa u nafmtimnije privatne odnose. Pisma se vraćaju, iako su praviino frankirana, samo zato jer ne sadrže lične podatke- Pošta želi da kontroliše ko se s kim dopisuje, pa zahtijeva da na omotu bude, pored prezimena, imena i mjesto boravka, ркз čak i broj kuče- Ova mdiskrecija i uplitonje u privcrtne odnose proteže se i na telegrameProizvodnja је nedovoljna. U djeloj zemlji nigdje nisam mogoo da dobijem ni gumu za žvakanje, što znoči da se uopšte ne vodi računa o potreboma molog čovjeka. U tokvim prilikama nrje čudo Sto djeca čim se rode gorko i glosno plaču.c

Volstritski prilog međunarodnoj saradnji

I2LAZI SV.VKE STJBOTE

BROJ 484

BEOGRAD. 9 OKTOBAR 1948.

CIJRNA t DINARA

GODINA ХХУ