Ošišani jež

ПОЕЖИЈА ЦАР

Оно што могу голнм оком, могу и голим рукама, и голим ногама, и голом главом, и голим срцем. Могу слалом међу све што видим голим оком али не могу скоком, јер није мени само око, мени је све голо. Нисам ја го само споља, него и изнутра. Нисам ја само данас гоља, голо је мени и јуче и сутра. Тек го ја на нешто личим! Оно што не могу голим оком, не могу ничим. Ни мене ннко, овако ситног, голим оком не може видетн, нити има тог увећала пред којим бих се, овако го, могао застидети. И нисам ја го, као онај цар, само у новом оделу. Ја сам го и без одела, ја сам цар над царевима. Голе су све моје мисли и сва моја дела.

Милен МИЛИВОЈЕВНЋ

МАЛОДУШЈЕ

После болеств закорачи малодушје Од хптрог корака оста само прах Од речи згрудвана пљувачка Болест је лекарски утврђепа Просто урасла у страх Попут упаљеног луча Прописапа је терапнја Са строгнм упозорсњем да У време спарпне на улицу не нзлазим Пулс може да прошета до вртоглаве скале Навршнх лета седамдесет Равнотежа несигурна Измакло нспод ногу тле Сад мн се мрак из амбиса руга После болести као после потопа Попут рђе страх се нахватао!

ДУШМАНИН

Нс тражн разумевање од оног Који те је у невољу утсрао Тиме ноказујеш да га уважаваш Шљеме тн је на кућн срушно Јстру здраву нзровао Тако се само таманн жнвнца Он тс нонако сматра мртвим створом Нешто као травњак по коме се гази После тога од среће трља руке Иако је бсзрук Иако јс глувак Опамстн се већ једном!

Жарко ЂУРОВИЋ

И ТУ СМО ГДЕ ЈЕСМО

ПРАВИМ ПУТЕМ МИРНО СРБИНЗА СРБИНОМ правим путем мирно србин за србином уздигнуте главе с балавом нстином иду иза себе погледн их маме иеког само с краја неког у сред таме испред њих се живот као вода мрешка а свак мисли да је онај други грешка

безнадежно сами н ту смо где јесмо с утиснутим жигом почетка и краја а сан и буђење једва нас одваја од мисли с којима живот запбчесмо а мисли су биле и наше и туђе ђаволски скаредне анђеоски чедне ко небо велике болно непрегледне од сваке лудости биле су још луђе сада на дну пакла седимо уклето устајало месо иструлеле кости понеко зарежи ко рањено псето као да се нада Боже ме опрости неко мислосрдан са срећним почетком мого би да севне бар са једним метком

Миодраг Д. МАКСИМОВИЋ

30