Otadžbina

М АхД О Ш АхЛЕ

I НОВИ МЕСИЈА Тако је то, мој брајко!... Давно је казато : „Орала крава па укаљала оје," — ако почем знате шта је оје То је нешто разбнјено па зија. А нека та, вала, нек зпја кад нема друга лосла. Шта је то опет иас стало'?... Боље, да ја вама прпчам новог месију. Само молим вас, полако ћемо, да ие чује онај нзрајиљ у антеријп што продаје слане бадеме, јер — ко зна, како би оп бпо расположен према томе. Дакле, да не чује израјпљ— нссс!... Мир свјем! Нови месија, виднте, то је — како да вам кажем?... То је, од прилике као и нови касапин , што коље где не треба. И тај нови касаппн , то јест — тај новп месија био је некад у тесној свези и љубавн с неким историком.... Мало иосле казаћу вам и њега. А и то вам јс опет један у свом роду новп касаиин. Еле, док је нови месија бпо тако у љубавн са тнм историком, нађе негде некако чобанче. „Чији еи ти, малн?" Чобанче му каже. — „А како ти је пме'?" Каже му дете п то. Онда ће месија развезати : „Видиш, мали, ти си Србнн! Ти чуваш овде у својој земљи, у слободној ирнроди у чистом зраку нод ведрим небом твоје овце...." Дете се забезекнуло од таког разговора, а он наставља жнвље: „Певаш за њима н свнраш у твоју свпралиду; слушаш како лепо тице певају по шуми; пијеш чисту воду с извора, — а наша браћа толико векова стењу у оковима туђинским. Ти не разбпраш каку мн велику мпснју пмамо да извршпмо...." Дете се чисто боји, ла се ■нзмиче ио мало натраг, меснја наставља још живље и јаче: „Наша је света задаћа, да свп слошки радимо, да се спремнмо и умно и материјално, да будемо готовн, кад се развпје барјак и куцне час,..." Дете се са свпм поилашпло и узврдало — гледа куда ће, а меснја још ватреннје и јаче наставља :„ Наш је свети позпв..." „Јб, немој болан чико!..." дрекну дете па престрављено беж те за један шумарак. Док тек нспаде нза шумарка отац детпњн с будаком па на меспју : „А, стаин де, швабо, карлицу ти швапску — што у дете дираш!" Сад богме дође н меснји ред, те п он беж да не понесе на леђнма—■ не крст, него позамашап будак!...