Otadžbina

35 6 ВАСА РЕШПЕКТ смео Фалити, а добар хусар и у „сакумпаку" га носио. Био је идеад хусарски, а тако иамалан, као горе обележен. Онде пише један онде други, „беФеле, ФернФлегслисге" и бог зна шта. Наравно, све се мора лепо писати, као моловано. Најпре се артија намести, па онда ленирисање. Прво писмо мора увек лепо испасти, за то декоји са свим га лагано израђује, и ако добро не испадне, а он поцепа, узме други табак па наново. Па онда напигае десет реди, па стане, пуни лулу натенане, запали, па опет започне, опет десет реди пише, па престане, изиђе напоље, у комшилуку је биртија, па онда на чашу „ројчера" па опет се врати и и пише. Један табак на дан, то је доста, па онда кад је крај нре подне, онда опет на ројчер, ил чашу ракије, пордија се звала „вердуна", па онда хајд у „менажу" или ручак. Па се то сваки дан тако тера, то за Решпекта баш није било. Он сиромах мучи се, кане му кап мастила на артију, па не мисли се хоће л полизати као што други чине, него љутито поцепа, па наново. У толико је брзо вешт на коњу и у вежбању, о колико је овде био са свим неспособан; комарати су му се смејали, па што год пакетирати, да бог сачува, поквариће десет табака, и опет не ће удесити, мора му други начинити. Већ сви су његову непособност сазнали, а он онда још љући кад му ко шта пребаци, па сваки час тражи прилику да иде на „ројчер". Стари „вахтмајстор" пребацује му, да нема стрплења, ил као што би речма казали: „Ег ћа1 кеш ЗкгПехзсћ." Бадава, у канцеларији не ће далеко дотерати. Но дође један аФер, који га од канцеларије ослободи. Домашира један ловачки батаљон. Тај машира из Пеште у Беч. Два дана се машира, а трећи дан је одмор, то јест „рошток". Дакле батаљон ће у Г Б. роштоковати. У Ђ. у том штапском месту добро вино роди. Јагери, Чеси, Пемаци, навале о роштоку на вино. Баш је било носле борбе.