Otadžbina

430

ДАЛМАЦИЈА

страни јадранскога мора , а зежи између 44° 45' 21" и 42° 10' 12" северне ширине и између 32° 25' 29" и 36° 38' 30" источне дужине. Граничи се од севера хрватском Краијном (војном границом), од истока Босном, Херцеговином и Црном Гором, од југа Албанијом, а од запада морем. Њена највећа дужина износи 75 миља , највећа ширина 10 миља, а површни садржај 232'49 миља. У лето довољиа су три дана па да се она са краја на крај паробродом нреброди. Међу тим пак у рђаво доба године влада млого Бора (северни ветар) на далматинском приморју, те честе ијаке буре отежавају врло саобраћај морем са осталом царевином. Ова околност мора се ири устанку у земљи као важна чињеница урачун узети; јер аустријска војска при савлађивању устанка иринуђена је, да за своју операцијонску основу узме Тријест , па да на Далмацију с мора напада. А овај нанад с мора врло је мучан и што земљу брапи иарод ратнички, који је с нушком и одрастао, а при том који је врло сиромашаи, те нападач и односно ране и свога издржања не може ни на шта више рачунати, него на оно, што собом понесе. Но томе завојевање Далмације нс само да би било врло скупо, негоурђаводобагодииејош иврло мучно, јер нападачкој војсци могло би се случити, да је олуја на више дана од операцијонске основе одсече, на тако даједоведеу врло критичаи иоложај што јој не може иа време да дође иомоћ и рапа. Осим тога има још једна врло неугодна околност. На име на југу турски предео Клек одсеца област Дубровиичку од северног дела земље, а тако и други Суторина одваја опет област Которску од Дубровничке, и по томе ове две области, Которска и Дубровничка, могу се узети као сасвим одвојене од Далмације, јер и сам друм, што иоред приморја води, нресеца се областима, у којима станује са Далматинцима са свим сродан и братински народ, чувен са свога јунаштва и са своје вештине у брђанској војни, па за то ће Далматинци и у Херцеговини као год и у Црној