Otadžbina

456

КАКО ЈЕ ВОЈСКА ДАНАО УРЕЂЕНА

шина и сваки иа своју руку почве радити. Ово сеособито често г>иђа на маневрима. И за то сваки старешина треба да се војницима обраћа само командом, а кад му је нужно, да им што објасни, онда треба то тако да чини, да војници знају, да то није команда, но говор. Шма старешина, који се пачају у најмање ситнице, пуштају јак глас п кодико не треба, и на учењу највећу вику праве. Овакве старешине после кратког учења, особито маневра, промуану, па после морају командовати обичним говором, виком, рукама, и. т. д. а то производинајвећи неред. Старешинане треба да је пргав. Еоманда није му јеФтпна, но добро мотри шта ће и кад ће што предузетп, и кад смисли, онда тек загрми командом, и посао се врши у маху. Еад се пак команда усмена не може да чује, било због тога, што је војска велика, расула се на ведикој просторији, бидо због ма каквих других узрока, онда се заповеда трубом. Пређе су производили често цеда учења батаљонска но трубним знадима. Ово је добро у мирно доба, да војници боље упознаду те знаке, но руковати овако у боју у свима нридикама, немогуће је; јер захтевати од војника простих, да сви знају све знаке, којих има 15 до 20, то је ведико захтевање; на посдетку то је противно данашњем начииу борења. И овде у име јасноће још више треба избегавати, да знаци диче један на други; а ради дакшег изучавања треба да су што нростији. Велика мана руковања трубом дежи у томе, што непријатељ може знаке да упозна, па у боју да се њима користи на нашу штету. Ако упоредимо усмено и трубно командовање, видимо, да ни једно од тог двога не даје потпуну заповест. Оба начина исказују само: кад и шта да се ради. Но како, за што, нису у стању да објасне, особито труба. Међу тим правог успеха биће само онда, кад су војници потпуно посвећени у свом посду, т. ј. кад им се изда потпуна заповест. Отуд излази потреба за трећи начин руковања, који се састоји у томе, да се војницима и појединим одељењима војске разашиљу усмене или иисмене заиовести по коњаницима и то бидо редовима, било оФицирима, каква је кад заповест важна или мање важна. Даље телеграфом, поштом и т. д. Ово је најпотпуније заповедање; јер се овде може да искаже најтачније све шта се жели, па и за што се све ово иди оно налаже. Онај који извршује сваку зановест, није онако сдепо оруђе, но тако рећи, зна и дух намеру свог старешине. Из овог би излазило, да треба само разашиљање заиовестп усвојити а команду и трубу укинути. Но то само на први по-