Otadžbina

ВАСА РЕШПЕКТ 487 сме га тужити, но до душе не ће ни он телалити. Па још и то дода , да он предвиђа своју судбу, да ће ил он са ритмајстором ил ритмајстор са њим једаред зло проћи. Ону ноћ каплар и Решпект били су заједно, и добро су провели. Каплар из коже да изиђе од радости, што је ритмајстор тако прошао; а Решпект опет као лав кад изиђе из борбе као победилад, ма и крвав, поносно растреса своју гриву, поносним погледом на каплара диже чашу па се с њиме куца. Ритмајстор ћути, ал освета у његовом срцу тиња. Доћи ће прилика. Сам ритмајстор од сада не може му ништа, јер ако га будне и од сада дражити биће горе; но он ће то преко других чинити. Обрштар му је на руци; изради, да се са ескадроном промени, да не буде у његовом ескадрону Решпект. Он преда свој ескадрон другом, а од овога прими његов. Оба ритмајстора присни су пријатељи. Наговорп овог да гони Решпекта. Овај је на то готов. Свуд се налазе шпицлови и денунцијанти , па тако и овде. Један каплар из ескадрона пређашњег ритмајстора, ког је Решпект кушао, знао је добро да овај мрзи Решлекта, и некако посредно дозна да ритмајстор не би за зло примио, кад би Решпекту у нечему наудио. Дође једно вече у биртију; онде Решпект седи озбиљно и пије. Пред љим пуна чаша. Каплар и не пита, но узме Решпектову чашу па непонуђен испије. Био је мало надеран. То је увреда: каплар вахтмајстору или испред вахтмајстора да узме непонуђен чашу и да испије, па још каилар из туђег ескадрона. То је много. Но Решпект још се умерава, само га мрким погледом пресече и рече му: „Ви, каплару, имате рђав обичај туђе вино пити," па узе испијену чашу преда се. Каплар је био јак, и уздао се у своју снагу; ал шта је према Решпекту, кад је Решпект рис.