Otadžbina

504 РУМУНИЈА II РУМУНИ иле, Галца и Исмаила, која се могу сматрати за морска пристаништа јер до њих допиру морске лађе. Румунија нема нравих морских иристаништа јер је њезина обала Црнога мора тако плитка да није могућно нодићи иристаниште. Али на Дунаву има доста скела и омањих пристаништа, од којих су најзнатнија ова: Верчиорова, Турна-Северин, Груја, КалаФат, Бекет, Излаз, Турно, Зимница, Ђурђево, Олтеница, Стирбејили Калараш, Јаломица, Браила, Галац, Рени, Исмаил, Чилија и Вилков. Већину нреносних оиерација на Дунаву врши иаробродско аустријско дунавско друштво. Оно има 81 иостају у Румунији. У 1872 радиле су на Дунаву његових 29 парних лађа које имају 7620 тона и око 600 радника. Осем тога ио њему плове лађе свију држава, али грчке понајвише. Средњи број лађа које улазе годишње у пристаниште Галца износи 1500 (300.000 тона), а у пристаниште' Браиле 8000 (500.000 тона). Осем Дунава Прут ,је до сада био једина румунска река којом плове парне лађе до Скулени. Одатле пак на више раде само обичне лађице, а нарочито житарице. Серетом се преносе само дрва на сплавовима, којих вредност допире до 3 милиона динара годишње. Шил до сада није био бродоплован, али ће до Бекета скоро постати, јер су га већ почели чистити. Пошта је у Румунији до 1. Априла 1869 била у рукама аустријског и руског консулата, а тада је узела управу над њом румунска влада. Она је врло добро организована и разграната је по целој земљи. Свако мало важније место има своју пошту. Једино што јој недостаје то је мало већа тачност чиновничка. Она стоји под управом централне ноштанске и телеграФске управе. Цена је за пренос писама она иста која и у нас. За просто писмо (од 15 грама) које се шиље у исто место где је иошга плаћа се 10 пара а за сва друга места без резлике даљине 20 пара. За препоручено писмо у месту поште плаћа се 35, а за остала места 40 пара. За новине до 15 грама без разлике места 1^ пара,