Otadžbina

0 ТРГОВАЧКИМ ДРУШ1ВИМА

649

Но није тако увек било. У стара времена, акционарско као и акдионарско командитно друштво сматрало се да је трговачко тек онда, кад је иредмет предузимања постајао у трговачкнм стварима. За то су се и разлпковала грађанска и т^говачка акционарска друштва. Прва су решавана по општем грађанском а друга по трговачком праву. У овом нравно разном поступању те друштвене Форме, лежада је ведика непрактичност. Но што акдионарска друштва удазе скоро у све гране друштвеног живота, па и у саму страну идеадних деди оиа сдуже, како за вођење трговачких радња тако п за друга нредузећа , а да начин вођења радње у првом као и у другом сдучају не буде различан. Трговачва су друштва продукт модерне правне образованости. И код Римљана је бида трговина у друштву многостручно вођена, ади оиет за то римско право није познавадо никакве особите Форме друштвене за вођење трговачких радња. Гимско „80с1е1а8" потпададо је под иста правна начеда без обзира на цед своју; када се њиме доћи хтедо до добити имања средством радње, то је по праву са свим све једно бидо, да ди ће се добит ова среством једне једите радње иди помоћу непрекидног рада постигнутн, као и какав је био начин нредузећа. Особита друштвена Форма, коју су Римљани нознавади поред обичног ,80С1е4а8" у друштвима закупац, бида је непозната трговачком саобраћају. У овим друштвима ми не надазимо никаква историјска основа од нрећутног удеоништва код друштва модерног трговачког саобраћаја, п ма да је „зосГеШ-ез уес!Ј§аПиш", у кодико је сдично са данашњим командитним друштвом, такође обуватадо двојаке чданове: „зосп" и „аШпез" од којих су посдедњи искључени били од вођења радње и само свој удог при друштву могди изгубитп. Но није ни чудо што се, у трговачком саобраћају код Римљана, није осећала потреба за прећутно удеоништво. Робови и новац давади су могућност богатом грађанину да умножи своје имање помоћу трговачких нредузећа а да не изгуби ништа више од вредности суме коју је робу предао за вођење трговине. Еао особита друштвена Форма модерног права, раздикује се трговачко друштво од римског „8оае1;а8" прво: сталност трговачког друштва од другог је уплива на обвезу дугова, који су произашли у друштвеним пословима, но код „80СЈе1а8"; друго: је ли п у колико је чдан какав обвезан, не одговара се по онштим