Otadžbina

0 ТРГОВАЧКИМ ДРУШТВИМА

651

велики уплив на развиће свију осталих облика трговачких друштава. Но ми се ие ћемо даље упуштати у историјско развијање. У даљем иашем прегледу ограничићемо се иросто на правно и газдинско значење обдика, у којима се јављају трговачка друштва данас. Из овога што смо до сад навели види се, да има три облика: јавно, командитно и акционарско друштво; уз која долази четврта комбинирата Форма, а то је командитно друштво на акције. Јавно друштво зиачајно је, што сви чланови његови јавно ступају, које се, бар по новијим законодавствима, јавно објављује. 1 Радња, рад које се друштво образовало, важи као својина свију чланова. Није радња једног члана, која се води за рачун и на штету осталих чланова, — не тиче је се вођење какве стране радње, која припада каквом другом друштву; шта више сви су чланови господари радње. С овим и стоји у свези да јавно друштво има једну оишту Фирму , 2 т. ј. да јединствено име нод којим оно ступа или ступити може, важи као опште трговачко име свију чланова. Ако је на пр. уговореиа каква радња под друштвеном Фирмом Мита и Комп. то ће вредити као да је у име свију чланова закључено, Милана, Лазе, Косте и т. д. Укупни чланови јавног друштва обвезани су солидарно за својим имањем за дугове друштвене. 3 Повериоди могу тужити ие само друштво као целину и захтевати наилату из друштвенога Фонда; они могу по вољи тужити свакога члана на по се, и наплатити се из његова имања. На послетку сви чланови друштва као такви трговци су, јер свако од њих под општом Фирмом, под којом трговачка радња иде, упражњава у смислу општег права трговачку радњу. Ово састављено јавно друштво има своје како добре тако и рђаве стране. * У сред солидарне обвезе свију чланова оно је преко мере кредитно. — Како му је основ личан кредит, оно не треба никаква особита друштвена Фонда. Но, ако се хоће, може га бити.

(Свршиће се).

1 види: §§. 5 и 48 трг. зак. и А11§. Б. Н. АгЈ. 36 и 13. 2 види: §§ 23 трг. зак. и А11^. I). Н. Аг4. 85. 3 види: § 24 трг. злк. и А11§\ Б. Н. Аг1. 85, 112, 122.