Otadžbina

књижевност

543

чаре, да преваре ако и противника само. Такве не треба никада слати у тајне патроле.

Овим завршујем ову моју критику, или боље рећи допуну Ђурићеве књиге: „Основна тактика."

Шипеиез МиЛеа 31а^ез. ШзШЈге е[ ПМегакиге. Раг ^оигз ]-,едег. Раг18 1 880. 1п-8 ч с!е 406 р. — Егпев1; 11/егои8 есШеиг; 28, гие Вопараг1е.

Пре неки месец изашла је у Паризу гореименована књига честитог Француског слависте, Д-р. Луја Леже, проФесора словенских језика у изврсно.ј париској Есо1е брес1а1е с1ез 1ап§иез ог1еп1;а1ез VIуап!е8. За сразмерно кратко време свога књижевннчког пословања г. Леже принео је француској литератури леп низ озбиљних студија својих о историји, језику и књижевности свију племена словенских. И овај најновији посао његов: нов је и врло јасан доказ његовог опширног познавања предмета, зрелине суђења и вештине обрађивања. У овој му књизи има девет чланака, који су у последње време разним приликама, штампани били у бољим литерарнихм часописима Француским. Овде су прикупљени, и то: I. ТЈп ргесигзеиг. с1и Рап81а\'јзте аи ХУ1Р 81вс1е.< — Оеогдгез КгЈјапИвсћ. 1 — 47. У овом је чланку г. писац у лепу округлину свео све што се зна о животу, делима и утицају тога одушевљеног и енергичног сународника нашег. II. ТЈп евзај с1е тувШкаИоп НШгаке. — Бе Уес1а 81ауе 49 — 74. У овом чланку, писаном још 1875 г., г. гшсац зналачки и вешто открива покушај г. Верковића да у учени свет протури „Веду Словена" као ориђинални и прастарп производ словенског народног духа. III. Ба У10 с1е ргоујпсе еп Ки881е, сГ аргез ипе рићИсаИоп ргоутс1а1е. 75 —106. У овом је чланку г. писац показао велико позпавање руских друштвених прилика и живота. IV. Ее готап гиззе с1апз 1а Ш1ега(:иге Ггапдахзе. — Мас1ате Непп ОгеуШе. 107 —139. — Преглед радова вредне и даровите Фран-

У Бечу, јуна 1880.

1 Штампароком погрешком отоји у Таћ1е с!ез та11бге5 на крају кљиге: аи ХШ-е 81ес !е.