Otadžbina

562

БЕЗДУШНИЦИ

менило се 14 начелника, 16 капетана и 48 писара Ја сам се с већином упознао и с многим од њих лепо живео, и ако је мало људи, који им у свачему умеју угодити.. . Тај дуги низ година , разни односи које је он имао с многим личностима и од уплива и од иоложаја , све политичке промене, које су се за његово доба у земљи извршиле — но у којима је он вазда умео да одигра улогу оног лукавог лисца, што је с курјаком оглед'о запета гвожђа, — све те, велимо, прилике кристалисале су нашег Газда Симу г Кату, те је он онакав постао какав се јавља у нашој приповетци. Он је, дакле, производ оног времема и оних људи. Ово би се могло још јасније казати: Време и људи начинише, да је мали Симица постао — (( Госиодин сељак". Тако је. Он није био никад чист сељак. Он је свакад од нете до глава био „званичан." Званичан је кад је у суду, у селу, на састанку, на путу, у механи и у цркви. Он није сељак; јер никад у животу није прихватио за тешки сеоски рад; а своје је комшије — гледао оним очима, као што их гледају и сви остали „званични" људи. — Али он није ни госнодин; јер на себи није имао ништа господског. Он је био само вечита бена господска: „Куд ова оком, тамо она скоком!" Ко би, ма у каквој било прилици, посматрао нашег газда Симу Ћату, видео би у њему оног сеоског чанколиза, који у недељи дана најмање шест пута ил' руча ил' вечера ил' ужина у — туђој кући. III По мало ^умрука од свашта Овце су за то Да се стрижу ! Има једна врста људи у сваком друштву паи међу нама — која се може праведно назвати: друштввни метиљ. Њега има свуд — и у сеоском и у варошком свету; њега има