Otadžbina

576 СМРТ ОТЕФАНА ИРВОВЕНЧАНОГ И СИНА МУ ВЛАДИСЛАВА

да му се у тим истим изворима влада рачуна од 1182 године Један страни писац, који није доцнији од наших летописаца, Мавро Орбини, вели, да је СтеФан владао 28 година. ' — По томе излази, да је Стефан Првовенчани умро негде прајем 1223 године. 8 Наши летописци бележе годину смрти СтеФанове, и она гласи, да је умро „Вћ лито /8|гдв. в = 6732 по створењу света. 9 Зна се, с друге стране, да је СтеФан умро 24 септембра. 10 Дакле, и летоиисци веле: да је Стефан ирв. умро 1223 године. Ово тако потпуно слагање поједпиих и непосредиих иодатака о години смрти СтеФанове решава то питање '• и ;а. 1 II ге§по (ЈедН 81а\ч. Реааго 1601. р. 250. 8 ТТа овог иетог пнсца п на ову исту белешку његову позива се и г. Ков. да са свим друго нешто докаже. Ево шта вели г. Ков. : «Да је Стеван умро 1227, потврђује у неколико и Мавро Орбини, јер он пише, да је Стеван завладао 1200, а свега владао 28 година, по томе умро би 1 227.» (впди с. 366. Год. III.) Орбини келн: да. је отац Огеииов. Симеун владао до 1200 године, и да га је наследио пајстарпји син СтеФаи, и да је овај владао 28 година. Алп те две хронолошке белешке пису нпкаквом трећом постављене у узрочну везу, — те ми белешци «28» не дајемо односну вредноот, као што чини г. Ков. Њј је Орбпни могао добит.и из са свим засебног извора ! Давши јој са свим апсолутну вредност и урачунавшп је од праве године ступања СтеФанова н'а престо, добкјамо за годину смрти његове управ ону : коју и летописцп бележе. Значи, дакле, да је и допста треба тако разумети, као што сам је ја разумео, — и да је истинита ! 9 Впди побројене летопиее у *«Нек. хрон. пит, из срп. ист.» стр. 1—2. 10 Тога га дана славп српска црква. (Види у Србљану при том датуму, иу календарима.'Сравнп у Мартинова честито дело: «Аћпз ессЈез^азкЈсиа Огаесо-81ал'1сив», ВгихеШа 1863. р. 230. — Фпларета : «Свнтпе вжннхђ Славлм« прп том датуму. — Архим. Сергија : оПолнни м^слцесло†Востока« ст. II. Москва 187<> с. 256.) — Не знам како је Муравјев, у свом делу оЖипл свлтихђ россЈискои цркш!, также пверскихЂ и славлнскихг» СПВ. 1809., помешао Ст. Прв. с векаквим архијепископом Симеоном и ставно га при 14. Септ. говорећи : ицерковг, сербскал празднуетЂ памлтБ своего чудотворца арх. Симеона, котораго житје намЂ неизв4стно.» Г. Ив. Мартпнов, у свом горепоменутом делу, спомињући то мњен.е Мурављејево одбија га, говорећи да у срп. цркви иије било никаквог арх ; . Симеона, но да ће то бити монах Симон, СтеФан Прв. краљ, који се слави 24 Септ. И арх. Сергије, у вишепменованом делу свом, спомиње ово мњење прп 14 Септ. (спомиње га и при 24 Септ.), само га погрешно придаје г. Мартинову, и сам вели: «по всеи вђролтиости ето кралт, сербск1И СтеФанЂ, вћ иночеств^ СимеонЂ (гес1е С^МОНћ) ■[ 24 Септ., а Симеона архиепискога сербскако вв свлтнхг н!тљ»