Otadžbina

578 СМРТ СТЕФАН А ПРВОВЕНЧАНОГ И СИНА МУ ВЛАДИСЛАВА је било пишући четири броја, ноједан, Но, и да је доиста тако било, т. ј. да је погрешио при бележењу године а не индикта, имамо и један јак доказ. Св, Сава , последњи пут путовавши по светим местима, враћао се у Србију преко Бугарске. Уврати се своме свату, тасту Владисављевом , бугарском цару Јовану Асену II. у Трнов, — разболе се ту и умре у суботу око поноћи, 12 Јануара 1236 године. " На тај пут у св. места кренуо се био — у крајњем случају — негде у иоловини 123 4 године, 16 и то, пошто је распра између Радослава и Владислава са свим легла била, пошто 14 Доментијан и Теодосије веле да је умро у суботу око поноћи. Да је то пак било 12 Јануара види се из Србљака, где стоји , да је 14 јануара — другц да н ао смрти — сахрашен. Ево тог иеста : „ТМО вГО ШММ СДМћ ПДТр|Д|>\1. н Еллгодипи и мкдеуе, д иа н т о р о м ћ д н н .дТ. I д н в д р Т д п о г р е к е вћ цдрскомћ мдндстм^ћ скетмхг. уетмрндесетн мвуеннкош. секдстТнс«нх1. в (Види последње издање Србл>ака , стр. 107). Његову „НДМеТћ нрћДГ.СТЛНДгешид" празнују 12 Јан. и у Св. Гори н у Русији. (Види ц Ј. 8. Авзетат : Ка1еп(Јапа есс1е21ае ип1Уегвае. Тотиб VI. ка1еас1апа есс1. 81ау1сае. Котае 1 755. р. 34—35. Види и арх. Сергија: «Полни*1 м^слц^словт, Востока.в Том1, П. Москва 1876. стр. 11—12). Сава је био шив 1233 год. (Видп његову повељу од те године у Моп. 8ег1з р. 17 —19). После тога путовао је у св. места, пошав нз Србије — у крајњем случају — у половини 1234 г. На путу је провео — извесно — више од годане дана. ВраКлјућн се умро јз у Трнову : живу бившу бугарском патријарху Јоакиму (-|- у другој половинп 1 237). Умро је, дакле, илп 1236 пли 1 237 г. Почем је, пак.и пренет у Србпр' за жпр.ота патр. Јоакчма, одлежавши у гртбу трновском годину дана Теод. 203), то је умро 1236 године. Овоме је јака потврда у томе: шго 22 Јануара 12Р6 г. хЈараво и пада субота! Ово су, укратко, аргументи моје расправице о годшш емрти св. Саве, коју с.бећах се у оНекол. хрор. пптања из срп. нсторнје« 14 в 52 да ћу доцније пзнети. Регултат, пак , изнео сам на пстом месту те расправе моје. Мислпо счм ј а употребити одговарајући г. Вл. Качановском, који је у «Журналу мин. народ. просв^ш,ен1Л1), св. за окт. 1878., уз расправпцу своју «Годг смерти св. Савп» нашао повода да говори о мом своду „ЛкНТНЦ 1!|)ДД1> СрћКСКН/ХГ.", замерајући ми што ту ннсам расправпо то питање. С&м га, пак, рашава неправнлно. — Но, г. Ков. преухитрио ме је, наштампавши своју, у Год. III. 357 — 361 , где долазп до пстог резултата. 16 Велим «у крајњем случају» јер можда је отишао још половпном 1233 г. као што мисли г. Голубинеки (впди оКраткш очеркт, ист. прав. церквеи нтд. Москва 1871. с. 556), као што ће — по свој прилицн — и бити; јер Дом. вели, даје ава поставио себн заменика и отпутовао после четрнаестогодишње управе своје срп. црквом. (Дом. 295). Сава је, пак, постао архиепископом 1219 г. (Голубннски