Otadžbina

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ

593

Повуците једну пругу с планине Крушевице на село Свбђе, и, од њега, на Дешчани Клћденац (у Знепољу), конгреску границу нашу, па је одатле савијте на запад, и саставите с Момином Клисуром, код Џеие, и онда имаде Буковик. Повуците другу пругу од села Кутине , на Крушевицу, па је, Љубераждом, вежите за Стол (опет, на жалост, садашњу деФинитивну границу нашу), — и то вам је Заилање; одатле је сведите пред Пирот, докле планине хватају, и онда имате Лужницу. Ми смо именом реке Власине поклопили народни Буковик, а Заплање је подељено на два округа и три среза, на копривнички и ак-паланачки у нишком, и лужнички у пиротском округу. Бар да је копривнички срез задржао име старог Заилања ; он је сав скројен од Заплања, и неправда је назвати га по једном селу у том срезу Коирпвници. (Доцније, административном поделом од 1879, исправљена је ова погрешка и срез коиривнички прозвао се Заилањски.) Два добра часа ваља путовати из Лесковца у Власотинце. На ноловини пута ваља прећи Мораву преко једног великог моста, који је Морава, на жалост, једним рукавом обишла. Све до Власотинаца, поље је као длан, питомо и житом покривено. И с једне и с друге стране, са севера и с југа, опервазили га огранци Крушевице и Ширене. Ја сам мислио да је Власотинце село, или, ако не то, а оно каква мала и јадна касабица. Али како сам се изненадио кад сам ушао у варош, која није само по имену него у самој ствари варош, која је тако чиста, бела, уљудна и уређена, као да је 30 година под Србијом била. Овде нема турских зидова, него су куће на улици. Куће су лепе и чисте; многе су на два боја, изгледају као какве виле. Као варош, Власотинце су лепше од ОТАЏБИНА V, 20. 38