Otadžbina

Н А ГРАНИЦИ

625

те депеше нагшсао једпу дппломатску ноту. Али маре Турци за међународно поштење , они су и даље остали паликуће, мукле убице нејакпх стараца, жена и деце, коју су по своме старом обичају бацали у вис и дочекивали на ножеве, пред очима њихових очајничких мајака, којима су после живима вадилп утробу , да виде да ли у њој нема још које дете за дочекивање на ханџаре. Тако су прошла сва китњаста и богата села у долини Мораве, која описах у почетку ових мојих успомена, сва онаостадоше опустела згаришта од Суповца , Катуна и Добрујевца па низ Мораву и низ границу до рибарске и ђуниске реке. (( Јунаштво" турске коњице код Нерићевог хана показа нашем главном штабу, да је Бобовиште место, на коме могу продрети јаке турске колоне, па нас отсећи од Алексинца , и напасти на нас у Делиграду и на Алексинцу у један мах. С тога на врат на нос буду послате наше предстраже да заузму целу десну обалу Мораве од Алексинца до Делиграда, послаше батерију храброга капетана Ћајића и нешто пешачких трупа у Бобовиште. Доцније су те трупе ојачане и послата им је у помоћ још једна тешка батерија, поручика Косте Костића. Команду на бобовишкој позицијн доби испрва црвенобради мајор Петерсон, који је пре него што имађаше прилику и да омирише барут на српском ратишту, још кад је дошао у Београд изложио по многим дућанима кнез-Михаилове улице своју јуначку ФотограФију с милионом ордена и медаља, а за тим се у Делиграду непрестано тужио како му дају да брани све саме најстрашније позиције, и ако сам га ја готово на сваком ручку и на свакој вечери видео код нас у штабу за ђенераловом соФром. Доцније, када је „потпуковник" Климентко пуштен да иде кући, онда је Петерсон постављен за команданта ђуниске позицнје, а на његово место дође некакав (( мајор" Голошчапов. отаџкина V, 20 40