Otadžbina

ШТА ЈЕ то монизам?

683

код очију"; јер модерни је свет — како Хексли вели — пун артил>ери;е, а ми шиљемо децу нашу у борбу наоружану штптовима и мачевима античког гладијатора", — а оно имаде људи, који се са анатемом и омаловажавањем одпоое спрам природнс науке и љене философмјс. Чудпа логика! Шта имаде себичпог, грубог и пеморалног у конзенквепцама монистичким ? Зар што сводп све на креташе и осећање? Што доказујс развиће у свему и свачему? Где ћете па(]И бољег морала и поуке, него у развиКу, да је човск најразвнјепије биће, да се ум његов развио и усавршио, н да су се псто тако појмови н.егови о добром, лепом, о моралу и врлпнама развпли Саш у томе ја мислим и лежи одлика која карактерише човека што је он благодарећн ириликама и околностнма у којима је био, могао да се од просте ћелије уздигне до овог савршснства у коме је дапас; — п где се огледа боље воличанственост и моћ природна и њених вечитих закоиа пего у томе Факту да су сс бсз икакве цељи , по закону нужности развнли из њене средине организмп, којима на врху остаје човек, који јс своје савршенство и своје особине задобио и очувао борбом за свој опстапак, којп сс не плашн и не боји ни чега већ као Гетеов Фауст вели: 1оћ Гић1е Ми1ћ Ш1сћ 1П сће \Уећ хи »а§еп , Вег Ег(1е \\"ећ, Јег ЕгсЈс 01иск ги 1га§еп. Пека ми сс донусти да овај чланак завршим речима знаменитог проФесора Хекела: „монистички пазори природе убе^ују нас, да целокупност органске природе сматрамо као одушевљену, — разликујући еамо различие ступње развића душеоиог жииота у овом великом царству. Иама новијим прнродњацима прсбацују као да ми рушимо идеале живота, уништавамо појезију, обожавајући грубу ма терију. И нпак је по нашим назорима свака еупстаниа одушевљена. Разуме се да су богови грчки са њиховим НимФама, Друдама и т. д ишчезли. Али на место оних мистичких полубогова долазе у наше ново природњачко испитивање елементарни духови ћелија. И ако пкоја представа може уједно бити појетична н сасма истинита, то заиста може бити душевни живот ћелије. У овом смислу мн мислимо, да је могуће измирење реалних и идсалпих назора." Ужице, Маја 1800 год.