Otadžbina

582 попио људства }' кнежевини срвији

свега годишње у проценту мушких 70.107 10.015 1,80 женских 67.960 9.709 1,86 у опште 138.067 19.724 1,83 Множење становника у овој периоди било је дакле са 0,42 процената јаче, од множења у периоди другој. Да ли тај вишак долази од јачег досељавања или већег вишка природног, не можемо да одредимо, за то, што наша службена статистика, установљена тек 1862 године, у својој публикацији није предала јавности и овај део статистике. Имајући множење становника у ове две периоде за целу кнежевину, држимо да је од интереса погледати мало и на поједипе округе. Међутим у овом прегледу имамо резултате пописа само за 1866 и 1874 годину. Резултат пописа од 1859 године не можемо поређивати пописима доцнијим, шго су у администратирној подели округа многе измене учињене. Тако после пописа од 1859 године , одузет је од крушевачког округа срез јужно-моравоки и додат округу алексиначком; о додавању и одузимању иојединих села да и не говоримо. О изменама пак у периоди између пописа од 1866 и 1874 године, ми смо водили рачуна, а могли смо и водити , јер резултати пописа од 1866 године, штампани за свако село посебице, могли су се свуда исправити према стању од 1874 године.

Број отановника по попису

О к р у ■ г

од голине

1866

1874

Алексиначки . V . . .

48.136

57.661

Београдски

63.880

71.902

Ваљевски

83.483

88.286

Јагодински

62.179

70.569

Књажевачки

55.079

62.917

Крагујевачки .

79.293

107.695

Крајински.

70.324

76 017

КрЈ шевачки

67.576

77.103

Подрински .

48.827

52.397

Пожаревачки . .

140.790

158.922

Руднички

48.275

52.713

Смедеревски .

59.980

70 536

Иупријски

55.888

63.432

Ужички .

104.517

114.502

Црноречки

' 53.284

58.434

Чачански . ......

58.037

63.832

Шабачки

73.622

79.367

| Варош Београд

25.178

27.605