Otadžbina

584

ПОПИО ЉУДСТВА У КНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

у округу :

мушких

женских

становника

п р

о ц е н •<

1 т а

Крушевачком

1,76

Ћуцријском

1,87

1,50

1,69

Јагодинском

1,71

1,67

1,69

Пожаревачком

1,53

1,69

1,61

Београдском

1,61

1,52

1,57

Крагујевачком

1,27

1,41

1,34

Чачанском

1,16

1,34

1,24

Црноречком

1,11

1,31

1,21

Ужичком

1,06

1,33

1,19

РудничкОм

1,12

1,18

1,15

Крајинском

1,03

1,00

1,01

Шабачком

1,04

0,91

0,98

Подринском

0,79

1,04

0,91

Ваљевском

0,68

0,77

0,72

Варош Београд

0,50

2,23

1,21

Србија

1,37

1,45

1,41

Највише становника добио је округ алексиначки, а најмање ваљевски. Интересантно је, што је у неким окрузима проценат множења код мушких јачи од оног за женскиње. У неким окрузима могло би се то објаснити досељавањем. Тако на прилику, код алексиначког округа годишњи проценат досељених у посматраној иериоди износи 0,55. Отуд долази и она велика разлика у проценту множења између оба пола, коју налазимо уокругу у жичком. Проценат множења за целу кнежевину у овој периоди мањи је са 0,42 од процента прошле периоде, т. ј. од 1859 — 1866 године. Односна размера годишњег множења женскиња ирема множењу мушких била је у периоди. 1859-1866 као 100: 96,8 1866 — 1874 као 100: 93 ,8 Поредимо ли проценат множења прве периоде проценту. множења периоде друге, онда налазимо да је исто у другој периоди са 23% слабије. Узрок томе може бити у слабијем досељавању; но могу бити и друге, нарочито месне прилике, које напредовање спречавају. Кад у обе пописне године поредимо број удатих броју рођених у тој години, онда то у неколико може објаснити природу опадања, које смо горе нашли.