Otadžbina

3 .1 а т н а г р и в н а

609

Мало ти је било што си ме'обмануо са твјјим од злата чистимгривнама, него ми још хтеде самовољно ноткопати наду мог живота, упропастити Војислава ни крива ни дужна?! То ти нећу опростити! Појава 2 Трнко. (дође с десна држећи новине у рукама, упрепашћено) То не може бити ! То није могуће ! Перунка. (зајодљиво) Шта то није могуће, мој драги господар Трнко ? Трнко. (тргне ое) А, то си ти ? ! Помисли само , — ево овде стоји, да ће онај бити пуштен да се из слободе брани. Перунка. Онај ?! Ко ? Трнко. Та онај проклети новинар, ево, слушај само (чита): Као што је познато нашим читаоцима, још пре месец дана стављен је у притвор наш сауредник г. Војислав Мишљеновић. На њега је била бачена сумња да је у најмањем, знао За похару, која се пре тога десила у кући овдашњег златара Трнка 'Копривића. Ко зна живот и рад нашег младог публицисте , -ко је кадар оценити високу образованост, с којом се одликује наш честити друг и пријатељ, тај ће се за цело сложити с нама, да он неби ни могао замислити, а камо ли упустити се у тако прљаво дело. Но нама , који знамо како је рад нашег пријатеља многима трн у оку , сасвим је јасна крајња цељ оваквог поступка. Ми очекујемо спокојно коначну пресуду суда, али међутим смо сматрали за нашу свету дужност учинити све могуће кораке, да нашег друга ослободимо притвора, како би се могао из слободе бранити, пошто је до сад већ свршена претходна истрага а и дан главног претреса већ је одређен. Данас пак можемо са задовољством саопштити нашим читаоцима решење великог суд, да се г. Мишљеновић нусти из притвора, ако положи јамчевину од 450 дуката. (Перунки) Разумеш ти то ? Перунка. (заједљиво) Да, — па шта онда ? Трнко. Ене, зар ти не знаш, да нам тај још може побркати рачуне ? Перунка- Је ли то све ? Трнко. (гледајући у новине, тргне ое) Ево ЈОШ неШТО, Чвкај молим те. (чита) Позив нашим пријатељима. Од суме, коју ваља положити за ослобођење нашег друга г. Војислава Мишљеновића, скупљено је приватним уписом 300 дуката. Још не достаје 150 дуката. Молимо наше пријатеље, да у свом кругу прикупе нуждан недостатак, како би наш неуморни раденик био што пре ослобођен. Окупљене новце ваља одма послати (отеж^ћим гласом, осмејкујући се) Уредништву „Наотаџбина VI, 24. 39