Otadžbina

ТРГОВАЧКИ ДРУМОВИ ПО СРБИЈИ II ПО БОСНИ У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ

син, деспот Стеван Лазаревић (1389 — 1 427), знао је себи створити чврст положај одржао је своју државу у корисном поретку на супрот тадашње Анархије у Босни, и иоставио је своје сроднике Бранковиће за своје нашљеднике ако он не бн имао порода. И ако се његова држава простираше до Шаре, он је сједио у Биограду, који је добио од краља Жигмунда у државу за свога живо • та. Тежиште српске државе пренесено је дакле готово на Дунав. Краљ Жигмунд, шљедујући политици свога преходника, много се мијешао у свађе босанскпх партија и борбе око нријестола. 1 405 год. освоји град Сребрник у Усори, који је од то доба био понајвише у угарским рукама. А 1410 године војска Жигмундова потпомагана од домаћих партија и деспота СтеФана продрије у долине Босне и Дрине и освоји много градова. Тад доби СтеФан од Жигмунда (1411) богату рударску варош Сребрницу у дринској долини. 14 Мало доцније Августа 1415 паде Павле Раденоваћ као жртва једне неп^ијатељске партије. која је била башма око на његове земље. 15 Неколико области на Дрини доби Сандаљ. У осталим земљама утврдише се помоћу Турака Павлови синови : Петар Павловић (т 1420), анарочито енергични Радослав. Дубровчани откуппше тад од Сандал а и Радослава Конавље. Ушљед свађе која се око 14 Операцчје у год. 1410 опиоане су у једпом ииому Дубровчана Жигмунду од 30 Маја (1^11. 1401 —1 567). Тад су били посједнути градови УгапЈик , 8оНо ХЈЈбОсћј, Воћаио<; ,8гећегшсН, С1]и7.1а1;!1, Вгос1агит (Бродар у земљи Павловића 1442 Моп. зег1>. 414), ви881е111 сит тегсаћо Уге1оегп!2е. С прољећа 1411 бнде су Жигмундове труие у Сребрнпди (ВеИ. 1411—14). Поклон деспоту Стевану : Вагопез Возпе Гиегпп!; ас! иш'иегба1е соНо^шит е4 ЈеНђегаиегит аиГегге &гећегш2ат, ^пат Уев1га 8егеп11а8 сЈесПк тадшПсо с1е8ро1о Ка881е, пшиу Дубровчани Жигмунду 18 Авгуота 1415 (1_|е». 1с1). 11 зегет!881то ге сН Котапј, иоз1го з1упог, сће1 и'а с!а!о е1 тегеа!о с11 Вгећшха 111 поз1га тапо, говор дестоту у инотрукцији иосланика N10. с1е Вогге 1 Ооћге с!е Вт2о1а 9 Иев. 1417 (^еК. 1411 —17). 15 В. Пуцић. Сиом. I р. XVII : 1и11а 1а 1ог (т. ј. Навла"и његовог спна Петра) ооп1га1а е раги!а, ша пои зо аррип1о, соте е а сћ1.