Otadžbina

98 трговачки друмови по србији и по босни у средњем вијеку ва, в назвата тако с тога што је Стипан од 1448 имао њемачку титулу (( Херцог. и 20 1440 год. освојише Србију Турци; Стипан посједе (1441) приморје, али му га брзо отеше Мљечани. У планинама између Котора и скадарског језера задоби самосталан положај племе Црнојееића које није било ни мало угодно Балшићима а доцније и српским деспотима; њихова област је колијевка данашње Црне Горе, Послије побједоносног похода угарског краља Владислава против Турака 1443 год. оживље опет српска држава. Ђурђе Бранковић поново заузе владу у старим границама, али без Сребрнице и без нриморја, којим су владали Мљечани. Од сад су вођени крвави ратови између Србије и Босне око сребрних мајдана сребрничких; варош је прелазила из једних руку у друге. Турском интервенцијом омашена је цељ нове велике коалиције (1451—2) против Херцога Шћепана. У тој коалицији учествовали су Дубровчани , краљ босански, деспот и много мањих владарчића; њој је био задатак између осталога да поврати Павловићима Требиње , деспоту Милешеву и дринску област. 1455 год. освоје Турци цијелу јужну Србију са Новим Брдом и Призреном. Идуће године умрије деспот Ђурђе коме је било остала само сјеверна половина Србије са Смедеревом и Рудником. Пошљедњем босанском краљу СтеФану Томашевићу пође за руком да женидбом са унуком деспотовим присвоји остатак деспотове државе 21 али већ идуће године (20 Јуна 1459) освоје Турци Смедерево са осталим областима. Махмуд II учини крај босанском краљевству 1463; породице Павловића, 20 Раширење 1ега-е с1ис1а оииеано је још и у угареко-турском уговору мира 1503 г. (Хамер Оат. Оезс1псћ1е II 617) и 1519 (Тћетег. Моп. Нип§. 11 626) на сваки начин у издању су имена рђаво забиљежена. Ова земља обухватала је арадове : Проложац (код Имотског) Имотски, ког (?) Бргорац Љубушки, Мостар Почитељ, Благај Нови, Рисан, Кључ, Самобор, Милешеву. 21 В. повељу од Окт. 1458 у Ка(1и I.