Otadžbina

122

ЗЛАТИА ГРИВНА

будућност и живот једног човека, ви га са свим са мирном савешћу испунивши буквално пропис једног параграФа, поверите коме драго и непитајући јели тај ка дар да схвати тешку аоверену му задаћу. Па ако он из незнања пропусти користити се тренутним или ииаче могућим приликама у корист онога кога треба да брани, — вама је сасвим свеједно, та браниоц је ту, формл је испун.ена, али како је испуп ена, то зна само онај ко.ји са препредености клеветника и неумешности токорсе браниоца страда на правди бога! Да, господо поротници. И такав се браниоц одређује, што но наши веле, у очи смрти, без да и сам зна кога и шта има да заступа, јер такав браниоп, као ни овај данашњи не само да није проучио дотична акта, та он их није ни очима видео нити се најзад може од њега то захтевати, кад му ваља просто вршити налоге. старијег. Па таквом браниоцу коме предподстављени при вршен у обичне канцеларијске дужности не поверава никакав већи умни рад но само препис, па и тај неће да му прими на слепо док није други сравнио и оверио, велим таквом једном Кесегићу поверава са насумае што је сваком човеку најсветије и најдрагопеније, а то је одбрана части и живота ! Па не само што се с тим доводи у опасноет будућност једног човека, но с тим се могу завести на погрешни пут и они који треба да суде да огреше душу са недотупавности онога, који је по закону позван, да вас учини пажљивим на све. што иде у прилог праведне пресуде ! Јер правда хоће светлости, хоће видела! Председ. Сав наш рад оснива се на позитивним законима, и о томе не може бити овде никаквог спора. А ако мислите да сте с казаним помогли оптуженој више но што је г. Кесегић, онда сте у великој заблуди Војислав. Ја сам само констатовао Факт недовољне одбране, а то ћу одма и доказати. Г. државни тужилац послужио се у овој прилици, као што је код нас уобичајено, индуктивним начином доказивања. Као гато богослови прво прогласе неку мисао за истину, па тек доказују да је то истина, тако и поштовани господин тужилац одредио је кривицу опт>жене па је онда доказивао, да је збиља крива. Ја ћу се угледати на њега, и ако то не одговара аравној науци, па ћу да доказујем нееиност оптужене. Први камен спотицања за г. држ. тужиоца јесу нађени алати, које оптужена признаје за евоје. Лепо. Али г. тужилац треба да зна први што ближе о карактеру оштећеног и његовом односу спрам сведокиње. Трнко (жуотро). Господине. Војислав. Ја ћу да говорим само о ономе, што могу доказати уверењем полиције.