Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

17

данас с једним одељењем непријатељске војске код (( Три кладенца. а Турци су разбијени тако, да су морали у бегству спасења тражити; наши су заробили 47 њихових војника , још су заузели села Копљеницу и Николовац, и у овима доста хране." Наша радост у Делиграду због тога сјајнога (( дјела в беше велика; али још веће беше наше разочарење кад сазнадосмо, да оних 47 заробљеника не беху низами, већ — Срби из старе Србије, који су сами к нама бегали од турскога кулука.... 26 ог Септембра имао је луковски „корпус® своју прву битку с Турцима. Ми смо у Делиграду , бар ја и моје друштво, врло мало знали о тој битци, с тога нанисах писамце једноме пријатељу, који је служећи у тој нашој војсци, учествовао у битци, и замолих га за ближе податке. Он ми је одговорио овим писмом: ЛуковО; 2-ог Октобра 1876. Драги докторе , Хитам ево да одговорим твојим очекивањима, да ти пишем о боју што га имадосмо 26. Септембра. Али пре но што би ушао у саму ствар, дозволи да кажем, најпре какав су положај заузимале наше трупе пред саму борбу. Да почием најпре са левог крила: У Бадњеву (код Јованчине чесме) потпуковник г. Стев. Здравковић са 5 батаљ. крајинске бригаде I класе, 1ескадрон коњице и 1 теш. 4 -Фунт. батеријом; У Луки, под непосредном командом мајора г. Остојића: крајинска бригада II кл. 1 / г ескадрона коњице и 1 лака батерија; Код Бање Брестовачке потпуковник г. Хорстиг са 4 батаљона београдске и 4 батаљона пожаревачке бригаде II класе, 2 лаке батерије (пожаревачка и црноречка) и одељењем коњице; На Горуњу, пред Луковом, потпуковник г. Ст. Ктић, са 5 батаљона браничевске и 4 батаљона ваљевске отаџбјша VII, 25. 2