Otadžbina

НА ГРАНИЦИ

лелосредно ђенерала у Делиград, молећи га у исто доба. за одобрење да Заичар од Турана отме! Ти ћеш по свој прилици боље знати, али ја држим да оваква вест о непријатељу нашем није могла учинити у штабу ђенераловом жељени упечатак. Јер баш и кад би стајало све што је тамо јављено, опет се не би тиме Бог зна шта добило, пошто је се могло лако претпоставити да војска која није у Заичару, она је, можда, код Алексинца или ког другог места, дакле опет никаква корист у ствари. Али сваком веровању треба да претходи опит ; ваљало је и овде куцнути на врата противникова. Ђенерал дакле денешом заповеди г. Лази да по предлогу г. Хорстпговом одмах нападне на Заичар са целом својом војском. 22. Септембра потпуковннк Лаза и г. Хорстиг састаше се у штацијама телеграФским , први у Лукову а други у Бањи , ваљало је ту утврдитн дан п сат кад ће напад бити извршен. И, у то име , г. Лаза отпочне са командантом бресговачких трупа преговоре. Не знам какав је био узрок, тек, веле, да г. Хорстиг у овој прилици није хтео да остане следствен својим ранијим назорима и својим освајачким намерама. На место да уједаред, управо једним ударом, реши питање о нанаду на Турке, он почне сад да околишава. Најпре је почео да наводи, да му је војска неспремна и да за сада није кадар ништа озбиљно предузимати; потом да је и сам нешто слаб, и да са тога такође не може скоро ништа чинити, затим да би могао тек 29-тог, и, најпосле, кад је већ од г. Лазе опоменут на његову реч дату ђенералу, веле, једва је пристао да се напада 26-ог Септембра у 11 часова пре подне. Што се пак самога начина напада тиче, ту је се брзо до споразума дошло. Да би се идеја о освајању Заичара срећније и сигурније извршила, буде одлучено, да се удари на Турке не само од „Копите" како је г. Хорстиг у почетку сам хтео , него са више страна: од Ауке, Ба<нд '2