Otadžbina

ИА ГРАНИЦИ

Дан је био необично јасан, чини ти се, да лепшег времена не може бити. Око 8 часова беху већ све трупе на окупу. Одмор је трајао овде добро пола часа. За време овог „застанка" већ се отпочело да говори журно и енергично о будућем боју; сваки, а нарочито ОФицири, мислиш једва чекају да се с Турцима огледају. Капетан М. Васић, беше на једноме крају пред својом батеријом, и са највећом ватром, с беседом пуном јунаштва и самопрегоревагва, чујем где буди дух у својих људи , узвикујући, напослетку како и ваља да се сви (( на њ угледају." Други. мање говорљивији, гледајући на Васићево беседништво, додаваху у шали да ће они са својим батеријама моћи напред и (( без беседе"; трећи говораше ово, четврти оно. Било је ваљда, још само неколико минута, па да се трупе крену, кад ал' наједаред, долете као из небуха један пријатељ са необичном вешћу: „Остојић, рече он , на сву прилику тешко да ће учествовати у данашњој борби." — Шта ? !.. То не може бити ? ! повикасмо сви у један глас. — (( Може'\ додаде полу-гласно он: — „Коњаник из војске Хорстигове, који је требао ноћае да однесе заповест Остојићу за данашњу борбу, на место у Луку, а он дошао ноћас к нама у Луково !" — Ух ! неприлике ! повикасмо сви у једаред. — „Станите! може бити да ће се још моћи ствар поправити, продужаваше наш пријатељ : — (( Потпуковник је ноћас за т&ј случај из Лукова депешом јавио Хорстигу и наложио му, да другог коњаника одмах Остојићу еа истом заповешћу пошље. Зависи сад само од тога дал' ће се овај накнадни налог одмах извршиги. То изговори, па одјури к својој трупи. — „Мирно" већ беше оглашено. Ми следовасмо такође његовом примеру. Трупе се креташе одавде у две колоне. Једна под командом мајора Михаилова имала је 5 батаљона (Браничевске бригаде II кл.) 1 пољску и 1 брд. батерију (ка-