Otadžbina

На светлом листу, златним словима, Дижући спомен твојим делима; Твојој доброти ; твојој милости ; Твоме старању ; твојој нежности; Режући слику ионосног лика, — Оца, владара и... мученика! У скромном срцу Српства целога, Независнога и захвалнога; Гнушајући се подлог убиства, И крволочног, гадног злочинства, Што дивља машта кад ое разгори, У глупом мозгу може да створи: Погнутом главом, пуни скромности, Пред сенком твојом, сенком светости, На коленима, Царе, клечимо, Па се за тебе богу молимо Диван је спомен! Вечна су дела, А суза наша искрена, врела, Нек Ти говори немпм језиком, О том спомену сјајном, великом; Који ће светлит' к'о успомена, Кроз све векове, вечна времена; К'о сунце јарко дивотног сјаја, Нашег потомства и нараштаја!

9 Марта 1881 год. Београд

ДРАГОМ.ИР ЈВРЗАК