Otadžbina

БАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА

63

да тај предлог измирења не ће бити противан републици за то, што би самог њега тим више за се обвезала. С тога покуша и замоли млетачко веће, да поради на измпрењу између њега и српскога цара, и Млетци пристану. Отправљено буде посланство, које ће поред осталога измолпти пристанак Душанов. Пристанком на измирење, Душан није могао својој намери нашкодити ; мучно да би се и као пријатељ банов могао уздржати да не баци око на Босну. Политнка зна само за себичиост, и пријатељства дотле трају , док грабљивост не преотме мах. Па тако је било и сада. Душан пристаде на измирење, мислећи зар да ће тим више републику придобити за своја доциија предузећа, а без сумње и за то, да би бан престао од даљега нападања на његове области. Он јави, да ирпстаје измирити се с баном кад жели република, и да ће јој ту љубав учинити, Но при свем том, ни сопствене користи нису биле пренебрегнуте. Душан није могао оставити бану освојени Хум ; с тога је у одговору било придодато : „да је вољан живети у миру и пријатељству с реченим баном" само тако, ако му овај врати отету земљу ; уз то још ако хоће да углави с њиме мир на 2-3 године. 1 Да лн се је бан могао задовољити оваквим одговором српскога цара ? Из одговора се видело, да би се то пријатељство морало свршити губитком бановим, а он је желео живетн у миру, а при том још и отету земљу задржати. • С тога је морао увидети , да му се ваља мах< нути таквога покушаја и остати према Душану у онаквоме положају, у каквом беше и до сада. У таквоме стању наступи и година 1349-та. Преговори о пријатељству нису више започињани ; Душан се занимао спремањем на рат противу грчкога царства , а бану је ваљало гледати, на шта ће све ово испасти.

1 Види расправу Рачкога у »Кас1и ји^оз1оу. акас!.» књ. II. стр. 81.