Otadžbina

70

ВАНОВАЊЕ СТЕФАНА ТВРТКА

цима својим често пута била један од узрока, који дражишо властелу на побуну , што се види из прве буне, коју ћемо доцније описати. Ступивши на престо, Твртко је — вели се — узео на се име СтеФана (Стјепана) као неку успомену на својега стрица СтеФана Котроманића. Сем овога биће зар и тај узрок, што се с тилулом „СтеФана" везивала већа нека важност, којом се знађаху дичити византинци, па и Срби. 1 Прве две године владе новога бана, доста су тавне. Једино што знамо из тог времена то је, да се Твртко погађао и најпосле погодбом добио тврђаве, које су пре биле у власти кнеза Гргура и Катарине Дандулове, удове кнеза Павла брибирскога ; да је био у завади с Иваном Нелепићем, цетинским кнезом, и да је хрватски подбан у Книну гледао да их помири ; као и то, да је мати његова Јелена намеравала отићи у Клис на договор са оном кнегињом и удовом Младеновом, да је у име угарског краља наведе, да му она тврђаву уступи. 2 Сем тога ( имамо од ове године и једну повељу бана Твртка, којом се обећава Дубровнику заштита и слобода, коју је имао за владе његова претходника бана СтеФана. 3 Ова је повеља интересна, не само с тога, што се из ње види да је Твртко желео живети у љубави с дубровачком републиком, него и за то, што се из ње може назирати, ко је имао највише важности после бана. Осим имена бановога, који се овде називље : „Туагс^сћо с1еј ^гаша Вохпе ћапив", налазимо ту као оно у српскпм повељама , и име мајке Тврткове Јелене, коју он називље : „(Јотта с1отта Не1епа 1 Ово су име — веди Јукић — усвојили и сви доццији владаоци босански, те се сваки звао СтеФаном (види 2ет1јор18 1 роујез! Возпе ос! 81ауо1јиђа Возпјака (псевдоним Јукићев), стр. 115. 2 Види С. Љубића : Мопишепка врес^ап^Ја ћ1б1;опат 81а\ т огиш тег1с110ПаПиш књ. III стр. 271.

3 В иди С. Лзубића Моп. врес!;. Јзк. 81ау. тепс!. кн>. III стр. 275 — 270, а такође и Рчкога 1Ј181те и Кас1и ји§^. акас!. књ. I стр. 145, где се налази оћа иста повеља.