Otadžbina

Н А Г Р 0 Б ЈБ У

У благоме санку ноћи Божанствени мир се шири; А с гробова зароњених Поветарац тихо пири, Да разгласи тим лахором Тајанствени шапут свету : — Сва природа — и све у њој Подобно је свежем цвету Све што живи, и умреће Смрт долази редом свима , А гробље је вечна кућа Што у недра сваког прима. Шта је живот?.. него гробље У зарону таштих нада , Па још ако жртва сиња У метежу томе страда.. Та гробље је -— живот вечни Закриље је свег што живи; У њему су сви једнаки, Праведници к'о и криви.. Ал' у миру и покоју, Што га сваком вечност спрема, Пусте злобе, таште славе Славољубља мрска нема.

Спојене су сваке жеље, Умирене луде страсти, Ту нестају силна блага, Ту престају моћне власти. Ту се спаја раздвојено, Несложно се слогом зида, И вековне ране љуте Ово место лако вида. Ох то место, што потреса Свако срце, — створа жива То је сврха, коју човек У блаженом санку снива Само туга шири крила, Те с вапајем гробу слеће Где не мири ђул румени И не цвати росно цвеће. — „Ој мирујте, почивајте Прошлих лета свете сени, Ваши пути у свету су Са животом утрвени." — „Ал' је ост'о спомен дичан, Шго вам света дела краси, И што вас се пород сећа Са сузама и уздаси.® ЈТ. ј 1. ЈТетровић.

ооО^ООо