Otadžbina

ЈУГОСЛОВЕНСКА НАРОДНА ЕПСКА ПОЈЕЗИЈА

619

она појављује као љуба краља од Будима. Тако вели наравно поезија својим језиком, али се у томе дубок смисао крије. Нико се од мене неће искреније радовати, кад би нова открића дала другу слику овој ствари, али докле год пред собом будем имао из старијих векова само грађу Богишићеву, из новијега времена само такову „хрватску" епску појезију, као што се налази у збирпи Марјановића, Јуранића, Мадсуранића, не могу се сагласити са одушевљеним тоном Павића и осталих. Угодније ми је, да наведем из садржине богатога увода Богишићева опаску, која истину погађа и врло је значајна за питање правога порекла ових песама; он вели: „Али је за то Косово тако тврдо остало у памети народа, који је бугарштице пјевао, да гдје је год какав бој „угарских" јунака или се с.амо гдје помиње „размјерна (непријатељска) покрајина а , то се бојиште без сумње преноси на Косово поље, гдје сретамо не само Србље, Отјепана Високога и Огњенога Вука, него и Угре, војводу Јанка и Оекулу, па и саме краљеве угарске, Владислава и Лудвика". Ко цело ово питање непристрасно испитује, знаће несумн.ив домашај и значај те истине достојно оценити. У прилог тому приметићу, да ми се чини да „Угрин, Угрчић, угрски или угарски", никако чије намерни ФалсиФикат преписив&ча ових песама. И Богишић говори само да се у позниЈа времена заменио израз »српски® изразом „угарски®, не помишљајући на намерно изопачење (стр. 34). Изопачио се, ако се хоће тако да р^че, тај израз историским током и страним уплавима. Познато је да Млечани у току XIV—XVII века обично све називаху ћип§агив, ћипјЈапсш, што спадаше под власт угарских краљева, па ма и сами Хрвати припадали тој круни; овоме називу порасте углед, од како таке личности, као што је Сибињанин Јанко, Секула и Свилојевић посташе предметом народне епске појеније. Нарочито у области дубровачке републике и Боке Которске поста овај израз врло популаран у широком политичном значају; ако се нису имали на уму посебице Хрвати северне (млетачке) Далмације, већ су се хтели да означе политични савезници угарски Хрвати и Срби, у пределима даље на север, које ми данас Хрватска и Славонија називамо, онда се служило бар у образованим, варошким круговима редовно изразом: Угрин, угарски. Не вели ли у том смислу Гундулић: „Запопиева други опета Ко Биограду помоћ пода Према силам Мухамета Угрин Јанко војевода Кб ое из града Дубровника Круне угароке веће дио