Otadžbina

Југословенскл НАРОДНА ЕПСКА Г10ЈЕЗИЈА

625-

мама махом су на страни десетерца. За цело је то у исти мах и узрок, за што нам ти десетосложни стихови изгледају скорашњији и модернији: јер смо на њих више навикнути. Не може се порећи одвисност изме1)у паралелних цесама; да се зауставимо понајпре још на примерима из Пераста, већ се може само запитати, на којој страни ваља тражити ориђинал, и који нам род песама треба да важи као старији, као матица другому? Ни за тренутак не сумњам, шта на то да одговорим; за ме је поуадано. да се матица мора тражити на страни дуговрсних иесама, да су ове десетосложнима служиле као преглед. То се може на по се доказати. Прво и прво дуговрсте су песме пуније садржином, а што се историске појединости тиче, ваља сравнити тога ради бр. 65 са 66. Особена имена јављају се у дуговрстим песмама у облику, који ближе стоји писменому, него у десетосложним, где отимају мах на[)одна преиначења. Ближе околност и некога догађаја радо се замењују у десетосложним песмама опшгим песничким мотивима (на пр. неки чудан сан, као у бр. 66,' доч се у другима радије набрајају сухи истинити догађаји. У погледу језика имперфективни облици дуговрстих песама нису више тако у обичају у десетосложним, они се замењују садашњим историчким временом или глаголом „стати 0 са неодређеним начином. За тим се може такође потврдити на појединим десетосложним стиховима!, како су се преобразили из дугих врста; из стихова: »Који је калабалук по Моравој танкој Фусти. дољена под градом? тер налабук чини по новој танкој Фусти" овако се преобразило: што калабук по Моравој Фушти? и калабуи по Фушти чињаху Овде се види да Је скраћена реч „^алабалук", јер цела не могаше више поднети у краћим стиховима. Понављања налик на рефрен дуговрстих песама претварају се у десетоскожним у са свим млитаве десетосложне додатке, на пр. „И Вук пије стајао ни пуно седам данака« перашка ухода, Осми дан се повратио ка Перасту бијеломе. то гласи у десетерцима: Вукомир је стојо седам дана која бјеше перашка ухода; Отаџбина VIII 32 40