Otadžbina

108

РЕОРГАНИЗЛЦИЈЛ НЛН1Е ВОЈНЕ СНЛГЕ

Шта управо значи ; ка»гав је смисао ; шта се хоће да каже са овом, овако судбоносном за нас до оада, изреком «према нашим приликама« ? Да ли су «нан'е прилике" доиста такве, да је довољно „масккрати се м само војним бригама — произвољно се „сортирати" од времена на време, у извесие, често сасвим супротне, војне Форме ? . . . . Ми држимо, да „наше прилике" сасвим нису такве. Ми држимо, да „оне", напротив, захтевају : од Стратига хмирнога доба — подпуну озбиљност, дубок и строг рачун, и подједнаку пажњу за сва, н најситнија питања целокупне земал.ске Стратигије мирнога доба ; а од свију осталих јавно дејствујућих снага у земљи — просвећено садејство у свом кругу, свима силама својим и у свако доба, те да се што бол.е гарантује што подпуније пзвођење решених војних пит; н.а у практици Један поглед на целокупну прошлост нашу ; један поглед на свесграну озбил.ност положења нашега у садашњости ; сећање на тежње наше и на величину и озбиљност задатака који нас, усљед тога, у будуће очекују, — довољан је, те да се чптаоц, ми смо \верени у томе, сагласи са нама. Ако се под изреком «наше прилике>», разуму политичке потребе и тендснције нашега народа, које условљавају војну снагу у нас и за намирење којих се она ствара и образује, — оне су, као што је довољно објашњено у предидућим чланцима ове расправе, тако свестрано озбил.не, да само (.случај" може да донесе, те да „маскмрање" само са војним бригама не буде на крају, то исто што и самоубиство «Прилике" нашега народа, физички и материјално очевидно односно слабог, који, при свем том по историји својој и по своме пол' жењу у опште не мозке бити неутрал/хан као спољн^ политички Фактор, кога, слЈедователно, нужда иолоснсења нагони, да свога спаса тражи у војни, — тако су озбиљнв,