Otadžbina

112

РЕОРГАИИЗАЦИЈА НАШЕ ВОЈИЕ СНАГЕ

«иост најскупља за народ ; да је, сљедоватељно, војсеа кад је она по својој организацији, спреми и «унутрашњој ваљаности својој, доистна одбранбена снага „народња, несразмерно велика корист за те издатке који «се на њу чине." ( Штајн). Наш војни буџет, биће и биваће све већп, у колико више буде у «нашу» душу продирало уверење да је озбиљна готовост земље за војну, једини разуман Газис, како за корисну садашњост тако поглавито за жељену политичку будућност нашу ; да је то мера значења нашега, као међународне политичке снаге ; да је задатак целокупне унутрашње јавне радње и политике наше, јасан и ирецизан , а то је : солидарно и концентрисано старање и радња, на физичком , нарав ственом и материјалном разви]ћу народа, — на сложном стварању здравога базиса за војну активну по^итичку способност његову, помоћу које он, једино, и може доћи у положај, који му, по целокупној историји његовој довде, беспорно припада ...... . . Превпђање овога јаснога задатка целокупне унутрашње јавне радње и политике наше ; сепаратизам у оиште, ма у којој грани земаљске администрације, ма из како благородних личних побуда и жеља — најљући је душман и сметња, даљем развијћу наше народње историје у правцу наше нацијоналне независности и самосталности међу другим народима Нема сумње, да растење нашега војног буџета, ма како ми то желели и тежнли, не може ићи преко границе материјалне моћи наше. Нико, по себи се разуме, не може разумно захтевати, да војни буџет штетно стесни намирење других јавних потреба земаљских, нити још мање, да он буде узрок земаљскога материјалног исцрпљења. Војник је последњи, који би тако неразуман захтев могао да ставља. Он би радио противу самога ' ебе, када би сам настојавао и учинио, да војни буџет, неразумним растењем својим, штетно стесни свестрано унутрашње разврјће земље или што би још горе било,