Otadžbina

128

О НАСЛЕДНОМ НРАВУ

овај стуиањ наследног и пмаовног ирава, руковођсног интересом и духом породице, у свију старих оријенталних народа, који се на њему устављају у развијћу својему. Но како нам се овде згодна прилика даје, да се уставимо мало при припципу мушкога приорита на наслеђе, Мишљење, које се данас по овом иитању пајчсшћс исиоведа јесте: да је у разним стадијама развитка друштвенога у главноме два основа било овом запостављању женскиња у наследном праву. Први од њих ,је интерес породични, који не да да се отуђују добра из средине њезине, и који се нарочито истиче у ггатријархалном животу друштвеном ; други, који сс тек у ритерским ратничким периодама средњевековним јавља, јесте право јачега, ираво из којега се и Феудалпзам рађа. Али ако пођемо даље тражећи дубљих побуда, лако ћемо увидети како ова разлика иада, и како се општи и једипп праузрок иринципу овом налази у надмоћиости човечијој, која је женске ставила у опште стањс потчињености. Јер откуда то право мушкоме, да се интерес а и опстанак нородице сматра као са њиме скопчан, откуда му то право да име своје даје породу својему па н жени својој, ако основ није томе у надмоћности, којом је човек себи жену потчинио, исто онако као што 'је служећи се том надмоћношћу и сва политична права у своје руке сакуппо. Стоји ли ово, онда нам се неиосредно друго иитање рађа, да ли је баш но природним законима ова превласт и падмоћност морала мушкима у део да падне, и да ли према том надмоћност мушких датира од оног тренутка, од кад су човек и жена првобитпо друштво образовали ? Ми се у расправу ових питања не ћемо упуштати,но ћемо само констатујући утврђеним Фактима, негативан одговор на ову другу иолу пптања, да истакнемо у једио, како су се нз обратне појаве жснске превласти а мушке почтињености, и са свим обратни принципи у наследном праву родили. По причањима Страбоновпм (књига III глава 18) у старих 11бераца и Лигураца (ираобитаоци у Шпанпји и јужној Француској) владали су особити обичаји. Шене су у свему имале прсвласт над људима. Кћери су вазда позиване на наслеђе матере и оца својега и само им је једна обавеза била при том наменута : да се саегарају за удомљење браће своје. Мужеви су носили мираз женама својим. Сва политична права била су у ЈЈукама жена; тако нпркад је Ханпбал полазећи у Италију прелазпо кроз Галију, скупштипа жепа је решила да му се по захтеву његовом одобри да мирно нрође кроз земље њихове.