Otadžbina

о наследном праву

131

тестамонат је чврсто усађен у самом народном духу римском. Римл>анину је на самрти једина утеха била оно осећање, да ће воља њ егова изражена у тестаменту му и даље живети као прави представник његов у свету. Наслеђе дакле цивилног права римског засновано једино на вољи, и било је у главном тестаментарно наслеђе. По и само интестатско наследно право, које је наступа.ш онда, кад није било тестамента, може се такође на ову вољу свести, што ћемо покушати да докажемо, кад будемо говорили посебнчно о главним цртама наслеђа римског. Да наведемо овде једно место из Цицерона, који пуно светлостн баца на карактер наследног права у оријенталних народа, V Јелина и у Римљана, и које давно обележава три ступња у развоју наследног права у ових трнју представника ностуиног развијћа духа људског. »СЈш<1 ргосгеаШ Нћегогит,« ве.ш Цицерон, »цшД ргора^аПо погттн, сјшс ! асЊрМопев ГШогит с^шс! 1еа1:атеп1огит сНН^епИа, ^и' јрза «ери1сгогит топите:На, С[и1с1 е1о§1а 81§пШсап^, Ш81 поз Ги1ига еНат со-гИаге !« (Шта друго означава рађање деце, шта продужење имена својега, шта усвајање деце, шта она брига за тестаментом, па шта најзад и сами монументи н натниси на гробовима, до само то да смо размишљали о будућности). Да псЈидодамо овде ради јасноће дивно тумачење Ласалово ове дубоке изреке Цицеронове. Рађан.е деце, првп моменат, који Цицерон спомиње, јесте природни начнн продужавања особе. Крвна веза ствара у нородици праву идентичност чланова њених, н на тој породичној идентичности заснован је први главни облик наследног права : породично интестатско паслеђе оријенталних народа. Други моменат који Цицеро уздиже јесте ргорадаПо 11011111118, ас1ор1ло ГШогит (што обоје исти смисао има)' тј. продужење имена усвајањем деце. Овде нема речи више о идентичности самих особа, већ о идентичности имена. Овим се начином постизава да име покојнпково и даље живи у народу његовом, што нарочито добија значај тамо, где су се појединци још увукли у субјективно бнће своје, но где за њнх у овом односу са це.шном народном иочива супстанцијална и права бескрајност бића његовог. Према том и природно је да је ово наследно нраво на усињењу (аЛорГш! засновано, једнно у старих Јелина могло пуну своју улогу да одигра. Трећи момеиат, којн Цнцерон најзад истиче јесге грађеље тесгамента, који се може сматрати као рго радаИо \'о1ип ГаИз, 9*